Према Филаретовим речима, епископи су били обавезни да се у свему договарају са Комитету за државну безбедност. Без такозване регистрације, укази архијереја су били неважећи.
„У СССР-у, црква је била под контролом КГБ-а. Без пристанка КГБ-а нису устајали ни архијереји, нити свештеници, зато је црква постојала у таквим условима“, рекао је свештеник „Радио Слобода“.
На такав начин, црквени великодостојници су морали да се прво договоре о томе са представницима комитета. Филарет тврди да „није било ниједног епископа који није имао контакте с њима“.
„Да их неко није имао, не би ни био епископ. Ако неко од архијереја каже да није имао контакте, значи да говори неистину. Ни ја нисам изузетак, сви су то радили“, додао је Филарет.
Ситуација око УПЦ
Украјинске власти, укључујући и председника Петра Порошенка, изјављивале су да се неће мешати у послове цркве, али то стално чине. Тако је 15. децембра у Кијеву, на иницијативу Порошенка и васељенског патријарха Вартоломеја, одржан „ујединитељски сабор“, на којем је за поглавара нове „аутокефалне цркве“ изабран Епифаниј Думенко. Руска православна црква је ту одлуку оценила као ништавну, а проглашење Епифанија као тешко изводљив задатак.
Украјина рачуна да ће почетком јануара од Цариграда добити „томос о аутокефалности“ за нову структуру.
Са своје стране, канонска Украјинска православна црква је више пута саопштавала о угњетавању свештенства и заузимању храмова од стране представника неканонских верских структура. У периоду од 2014. до 2016. године УПЦ је изгубила 40 храмова. Врховна рада Украјине је 20. децембра усвојила закон који би могао да одузме име канонској Украјинској православној цркви.
