Бивши немачки канцелар Герхард Шредер заложио се за одлучније удаљавање Немачке од САД, пише немачки лист „Велт ам зонтаг“.
Наиме, говорећи о захтевима администрације америчког председника Доналда Трампа да Берлин ограничи или обустави трговину с разним државама, Шредер је рекао да суверена држава не сме да допушта да јој САД говоре с којим земљама може да тргује.
Шредер је такође, објашњавајући разлоге америчког притиска на Немачку да обустави пројекат „Северни ток 2“, рекао да САД „то не раде из љубави према Украјини, него зато што више воле да сами испоручују гас Немачкој — течни гас који је лошијег квалитета, а скупљи од гаса из гасовода“.
Како за Спутњик објашњава некадашњи дописник „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић, мишљење Герхарда Шредера се у овом тренутку подудара како са званичном политиком велике коалиције у којој је његова странка, Социјалдемократска партија, тако и са мишљењем јавности, а нарочито привредника и индустријалаца.
Управо они су, како каже, и раније вршили велики притисак на канцеларку Меркел да одустане од санкција Русији.
„Берлин је врло заинтересован за сарадњу са тако великим земљама као што су Русија и Кина које имају огромна тржишта, а нарочито са Ираном, после споразума који је веома тешко био склопљен, а у чему је учествовала и Немачка. Са великим и због санкција готово потпуно неначетим тржиштем, Иран раније није имао прилике да успостави снажније економске односе са великим бројем земаља, па је заинтересованост Немачке за иранско тржиште готово равно заинтересованости за кинеско тржиште“, указује Стојановић.
Он додаје да је Герхард Шредер, иако одавно у политичкој пензији, и даље веома утицајна личност.
„Шредер је и у време свог канцеларијског мандата био веома заинтересован за економске односе са Русијом, поготову у енергетској сфери. У његово време направљен је ’Северни ток 1‘, против кога су се Американци жестоко бунили. Он је, међутим, истрајао у томе, и сада је председник једног конзорцијума у Гаспрому. Тада је, такође, успостављено једно веома блиско, лично пријатељство са председником Русије Владимиром Путином, и то пријатељство траје и данас“, напомиње Стојановић.
Иако је понекад критикован у Немачкој јер је прихватио послодавца из Руске Федерације, примећује наш саговорник, та Шредерова одлука донета је како у његовом интересу, тако и у интересу саме Немачке, јер је велики конзорцијум немачких енергетских фирми данас укључен у градњу „Северног тока 2“.
„Против тог пројекта нису само Американци већ и балтичке земље, посебно Пољска и Украјина. Кијев је и пре великих спорења која су наступила са Русијом имао прилику да повремено ’заврне славину‘, да не плати гас и тиме Европу доведе у ситуацију да ’притиска‘ Путина да Украјину ослободи плаћања. Зато, да би се Украјина избегла, после ’Северног тока 1‘ прави се ’Северни ток 2‘. Те цеви иду директно дном Балтичког мора са руског на немачко тло, тако да се заобилазе све земље које су против енергетског повезивања Немачке, а тиме и Западне Европе са Русијом“, каже Стојановић.
На питање колико је реално да се Немачка заиста удаљи од САД, имајући у виду да су америчке војне базе на немачком тлу, Стојановић одговара подсећањем на изјаву канцеларке Ангеле Меркел да „Европа мора да узме судбину у своје руке јер не може више да се ослони на партнерство преко Атлантика“.
То је, каже, био наговештај европске самосталне политике и еманципације Немачке у односу на Америку.
„То се наравно тешко реализује имајући у виду америчко војно присуство и врло јак политички утицај у Немачкој. То је деценијама грађено и не може се пресецати преко ноћи. Међутим, треба се сетити да је у време ирачког рата када је Џорџ Буш Млађи правио коалицију, Шредер са француским председником Шираком одбио учешће у тој коалицији. Он је тада направио једну врсту тријумвирата заједно са Путином и те три земље су се противиле рату у Ираку. То му Американци, наравно, никада нису заборавили“, наглашава Стојановић.
Како додаје, потези Немачке зависиће од тога куда ће кренути америчка политика и како ће се понашати амерички председник.
„Трампова идеја да раскида све међународне споразуме и отвара трговинске ратове Немачкој апсолутно не одговара. Немачкој одговара стабилна политичка ситуација у свету, а како је та земља експортно оријентисана и више од једне трећине радних места зависи од извоза, сваки поремећај на глобалном тржишту Немачкој се враћа као бумеранг“, закључује Мирослав Стојановић за Спутњик.
