Статус кво када је у питању (не)отварање Поглавља 31 о усаглашеној спољној политици Србије са оном у Бриселу ће потрајати још неко време и, по оцени генералне секретарке Европског покрета у Србији, за то није разлог само политика Србије према Русији, него и према пријему Приштине у неке међународне организације.
Балтичке државе, појачане Пољском, од октобра 2014. године блокирају слање извештаја о скринингу Поглавља 31 и њихов најновији предлог је да се извештај о скринингу поново скроји или ажурира, а Србији постави додатни услов који ће задовољити све чланице ЕУ, како би се деблокирао тај процес.
Од самог почетка било је јасно да ће однос Србије према Русији и изричит став Београда да актуелна власт никада неће уводити санкције Москви бити камен спотицања на њеном путу ка ЕУ, с обзиром на Поглавље 31.
Тако се Србија није придружила ниједној од девет декларација које се директно или индиректно тичу Москве, а које је Брисел усвојио у првој половини године, а од укупно 32 спољнополитичка документа у којима је тражено усаглашавање, Србија је, како су објавили поједини медији, одбила чак 18.
Да ли је могуће у већ започетом поступку придруживања ЕУ мењати услове, односно уводити нове, каква је била претходна пракса са кандидатима за чланство у ЕУ, и да ли је посреди врста притиска на Србију да ипак мења политику према Русији?
Генерална секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић каже за Спутњик да балтичке државе немају већину у Савету Европске уније за њихов наум да Србији уведу још један услов да би било деблокирано слање извештаја о скринигу Поглавља 31. Додаје, међутим, да имају могућност блокирања слања извештаја, што практично значи немогућност отварања тог поглавља.
Она подсећа да је скрининг за ово поглавље завршен још у октобру 2014. године и да од тада не можемо да добијемо извештај о скринингу баш зато што су три балтичке државе и Пољска блокирале достављање тог извештаја о скринингу јер се Србија није усагласила са спољнополитичким мерама и декларацијама које је ЕУ донела.
Србија је по томе, како указује, јединствена међу земљама-кандидатима.
„Друге земље-кандидати које су у овом процесу пролазиле кроз сва поглавља нису имале овакав проблем — њихова спољна политика је била усаглашена са ЕУ јер су све пре уласка постале чланице НАТО-а. Пошто је Србија војно неутрална земља, за нас је, очигледно, овај проблем другачије постављен“, истиче саговорница Спутњика.
Нема сумње да појединим чланицама ЕУ посебно смета и развијена војно-техничка сарадња Србије и Русије.
Грубјешићева, међутим, напомиње да се у нашем случају не ради само о санкцијама према Русији, премда је од избијања украјинске кризе драстично повећан број декларација са којима се Србија није усагласила.
„У исто време су појачани напори Приштине да приступи што већем броју међународних организација, посебно оних везаних за система УН, а Србија је почела активно да ради са бројним афричким, азијским и јужноамеричким државама. Нисмо гласали ни за декларације које је ЕУ усвојила према тим државама, јер су нам потребни њихови гласови против кандидовања Приштине за чланство у неким међународним организацијама“, указује генерална секретарка Европског покрета у Србији.
На питање како ће се ствари даље одбијати, она је мишљења да ће статус кво трајати још неко време.
„Предлог балтичких држава нема подршку већине у ЕУ да би била успостављена још нека додатна правила, али с друге стране имају способност да блокирају отварање овог поглавља, јер ми без извештаја о скринингу не можемо ни да пошаљемо преговарачку делегацију у Брисел да би се ово Поглавље 31 отворило“, објашњава саговорница Спутњика.
Политиколог Јелена Вукоичић најновију вест о балтичко-пољском предлогу схвата као нови притисак на Србију када је у питању однос према Русији, који, како каже, треба посматрати двосмерно.
Она с једне стране указује да те државе то могу да раде самоиницијативно, јер је општепознат њихов врло негативан став и јак анимозитет који је део њихове друштвене климе према Русији. С друге стране додаје да некада мање моћне и битне земље ЕУ просто реагују у одређеним ситуацијама у складу са заједничком политиком и да иза тога што раде стоји бриселска администрација. Како каже, она само истури одређеног играча да лупа пацке некој непослушној земљи-кандидату за чланство.
„Када је у питању Србија и њен однос са ЕУ и ако погледамо све што се тренутно дешава у међународној политици, можемо да очекујемо да ће ти притисци везано и за однос са Русијом и за сва друга осетљива питања, првенствено за Косово и Метохију, само расти. Биће све теже и теже и српској дипломатији и политичкој елити у Србији да балансира и да води политику неутралности, балансирања између Запада и Истока, јер ће ти притисци на нас бити све јачи“, сматра Вукоичићева.
С обзиром на то да је приступање ЕУ званична државна политика Србије већ скоро 20 година, Београд, по мишљењу саговорнице Спутњика, нема луксуз да може да одбије неке захтеве Брисела.
„Ако хоћете да уђете у неки клуб, онда морате да поштујете његова правила, тако да ће тај маневарски простор да се сужава“, истиче она, уз оцену да ће Србија трпети много веће притиске него друге земље-кандидати за чланство у ЕУ, при чему се не зна када ћемо и да ли ћемо постати чланица.
