Шанахан, кога је Трамп описао као веома талентованог, има 56 година, по образовању је инжењер и највећи део каријере провео је у компанији „Боинг“. У Пентагон је дошао на Трампов позив у јулу прошле године и био је велики заговорник плана америчког председника да се успостави шеста грана оружаних снага САД — „свемирске снаге“.
Међутим, како за Спутњик оцењује Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност, Патрик Шанахан је, по свој прилици, прелазно решење на месту првог човека америчке војске.
„Ово јесте редак случај да на челу Пентагона није каријерни официр, али верујем да је Шанахан у овом тренутку изнуђено решење за Доналда Трампа и САД, с обзиром на то да је на ту функцију дошао захваљујући непланираном, наглом одласку Џејмса Матиса. Дакле, он је на ту функцију дошао захваљујући сплету околности, а видећемо колико ће се дуго на њој задржати“, напомиње Рајић.
Ипак, треба имати у виду да је амерички председник био врло задовољан радом Патрика Шанахана на месту заменика шефа Пентагона.
„Чињеница је да је комплетна администрација Доналда Трампа врло уско везана уз комплекс наменске индустрије, односно производњу оружја и оруђа за војску и војну употребу. Комплетан тај војни лоби био је далеко више наклоњен Трампу него Хилари Клинтон, а и током Трамповог председниковања се иначе огроман војни буџет САД из године у годину повећавао. Шанахан је у том смислу обављао добар посао за наменску индустрију, постављао се као стручњак и као врло квалитетан лобиста за америчке војне производе широм света. Такође је врло уско сарађивао са Џаредом Кушнером, Трамповим зетом и једним од најутицајнијих сарадника америчког председника“, објашњава Рајић и додаје да је и ова чињеница утицала на Шанаханово именовање.
Иако је Патрик Шанахан, додаје Рајић, засад прелазно решење на месту министра одбране САД, не би била изненађујућа евентуална одлука Доналда Трампа да га на том месту задржи до краја мандата, и то не као вршиоца дужности већ у пуном капацитету секретара за одбрану.
„Упркос томе што је Трамп муњевито нашао замену за досадашњег министра одбране Џејмса Матиса, његова оставка нашкодиће америчком председнику јер ће довести до поновног отварања неких старих рана и сукоба које је Трамп имао са неоконзервативцима у Републиканској партији. Последњих година, а нарочито у припреми ’мидтермса‘, Трамп је постао наклоњен ’неоконсима‘, чак и у оним дуелима које су ’неоконси‘ имали са такозваном алтернативном десницом, која је све време заправо подржавала Трампа, а којих се он одрекао како би кандидати за чланове Конгреса и Сената дошли баш из крила ’неоконса‘. Међутим, повлачење трупа из Сирије наишло је на њихову оштру осуду јер је тај потез темељно супротан идеологији неоконзервативаца“, указује Рајић.
Са друге стране, како додаје, одлазак Матиса, који је близак овим круговима, узнемирио је ово крило Републиканске партије.
„Да би следећи секретар одбране могао да ступи на дужност, мора добити ’потврду‘ у Сенату. Међутим, треба се сетити да је Шанахан, као други човек Пентагона, у Сенату имао одређених проблема са неоконзервативцима, јер је покојни сенатор Џон Мекејн, који је предводио у Сенату комитет задужен за саслушање кандидата за високе функције у Пентагону, изнео забринутост поводом Шанахановог именовања. Наиме, он је сматрао да Шанахан није довољно упућен у ситуацију на постсовјетском простору, да не зна довољно о украјинској кризи и да има амбивалентан став према Владимиру Путину, што је за Мекејна било неприхватљиво“, подсећа Рајић.
Шанахан је тада, додаје Рајић, рекао да ће следити политику САД и да неће правити никакве заокрете. Зато, како наводи, можемо закључити да је он бизнисмен и технократа у том војнопроизводном комплексу, па се може очекивати да ће се тако и надаље понашати, тим пре јер политички није претерано поткован нити превише заинтересован за геополитичку ситуацију.
„То потенцијално може бити проблем приликом процеса његовог ’одобравања‘ у Сенату, мада би био преседан да уколико он заиста буде кандидат за секретара одбране у пуном капацитету, њега одбију исти они сенатори који су га подржали приликом избора за другог човека Пентагона. Ако би се то пак десило, то би нам говорило о отвореном сукобу неоконзервативаца из редова Републиканске партије и америчког председника“, примећује Рајић и додаје да у сваком случају можемо очекивати бурне моменте када је реч о троуглу Конгрес — Пентагон — Бела кућа.
