То, како оцењује турски лист, има и своје добре стране, јер Русија није тако непредвидљива, као САД.
Лист наводи да појам „америчко војно присуство“ Европљани могу да схватају као позитиван, јер су подршка САД у годинама Другог светског рата, савез с њима током Хладног рата и њихове интервенције у сукобима на Балкану „оставили позитиван траг у европској психологији“.
То се, међутим, не може рећи за Блиски исток. Од времена рата у Персијском заливу присуство америчке војске је значило само разарање за земље којима је она, како се веровало, доносила мир и стабилност.
„Хуријет дејли њуз“ наглашава да би било „наивно очекивати да ће након потпуног повлачења америчке војске ситуација у Сирији постати идеална“.
Према мишљењу листа, ово је најбољи сценарио за сиријског председника Башара ел Асада. На почетку рата напале су га и земље Запада и Турска, али је он успешно погодио њихова осетљива места.
Западним земљама је запретио да ће, у случају да буде свргнут, имати посла с радикалним исламистима, а Турској се супротставио тако што је контролу над севером своје земље предао Курдима.
Радничка партија Курдистана, најстарија и најјача војна групација у региону, преузела је заставу курдске борбе и могуће је да ће тражити споразум са својим ранијим заштитником — сиријском влашћу, наводи лист.
Турска се у Сирији суочава пре свега с Русијом, која има огроман утицај на Дамаск. Лист поставља питање какву ће форму добити руско-турска сарадња након одласка америчке војске.
Лист наводи да је за то потребно разумети руске намере у региону — Москва Запад, а посебно НАТО, посматра као претњу. Контрола над Сиријом ће јој помоћи да консолидује своју геостратешку позицију против НАТО-а и да искористи Турску за раскол унутар Алијансе.
Пре повлачења америчке војске, Турска је могла да користи САД као противтежу Русији, али сада те противтеже неће бити. Ипак, пише „Хуријет дејли њуз“, могуће је да ће се Турска лакше договорити с Русијом, него с непредвидљивом Америком.
