„Блеквотер“ важи за злогласну компанију уплетену у низ скандала током ратова на Блиском истоку, након чега је чак једно време пословала под другим именом, „Академи“.
Њено васкрснуће је аналитичаре натерало да најаву америчког повлачења са ратишта на Блиском истоку посматрају у новом светлу, преноси РТ.
Mattis is out, and Blackwater is back: ‘We are coming’ https://t.co/jiu7LQQn9u pic.twitter.com/TM8SqIAvSI
— Defense News (@defense_news) 21. децембар 2018.
Оглас у „Рикојлу“ је објављен након што је секретар за одбрану САД Џејмс Матис најавио повлачење с тог положаја, због чега су многи забринути да би председник САД Доналд Трамп могао да покрене процес приватизовања америчког ангажмана у Авганистану и Сирији.
Повлачење америчких трупа из Сирије је већ почело.
Главни присталица идеје о приватизовању америчког учешћа на ратиштима на Блиском истоку је Ерик принс, бивши шеф „Блеквотера“. Овај дугогодишњи републиканац је компанију продао 2010. године, али је остао у добрим односима с Трампом, а наводно је покушавао да лобира да се америчко војно присуство у регији замени плаћеницима.
Матис, који је као генерал командовао операцијама америчке војске у Авганистану и Сирији, оштро се противио овим покушајима.
„Сада када је Матис отишао, сасвим је могуће да Трамп поново размотри ову идеју“, каже за РТ Мајкл Малуф, бивши аналитичар Пентагона.
Малуф каже да остаје да се види да ли ће препуштање америчких ратова приватним фирмама имати икакав позитиван ефекат на терену.
Према његовим речима, тренутни однос снага у Сирији и Ираку је „три плаћеника на сваког војника“, а резултати су слаби.
„Ерик Принс је веома близак Трампу, али то би могло скупо да кошта америчку Владу“, каже Малуф.
Повратак „Блеквотера“ за многе је подсећање на мрачне епизоде у ангажману ове фирме у Ираку. Плаћеници „Блеквотера“ су на Тргу Нисур у Багдаду 2007. године убили 14 ирачких цивила.
„Не верујем да ће америчка јавност стати иза компаније која је починила толико злочина у прошлости. Ерик Принс и плаћеници зарађују на продужавању ратова, а не на њиховом заустављању“, каже за РТ политичка активисткиња Медија Бенџамин.
