Чолаку, како је навео, не спори да је мера повећане таксе добра, али сматра да ако САД и ЕУ траже од Приштине да ту меру укине, то треба да буде размотрено и учињено бар на два или три месеца, док траје дијалог.
Према речима Стефана Сурлића, доцента на Факултету политичких наука, укидање такси на робу из Србије зависи пре свега од тога да ли је постигнут споразум између Хашима Тачија и Кадрија Весељија унутар странке, а потом и са Харадинајем као председником владе.
„Изјава Чолакуа евидентно шаље сигнал да је Тачи за укидање такси, барем привремено, јер би то значило одмрзавање преговора са Београдом. Међутим, упитно је да ли су и Весељи и Харадинај за ту опцију и да ли њима одговара наставак преговора јер без обзира на скупштинску декларацију и формиран преговарачки тим, Тачи је у очима међународне заједнице једини преговарач са Косова који поседује кредибилитет и који може доћи до неког финалног споразума“, указује Сурлић.
Стога је, наглашава саговорник Спутњика, кључно питање да ли је о наставку преговора постигнут унутрашњеполитички консензус међу Албанцима на Косову.
Како каже, чињеница је да је шоу за унутрашњу употребу прошао, а Приштина се сада суочава са питањем — шта даље, јер је Београд јасно рекао да неће наставити преговоре док год таксе не буду укинуте, док из Брисела и Вашингтона расте притисак на Приштину да повуче ове мере.
„Дакле, једини начин да се преговори наставе јесте повлачење такси на увоз српске робе као акт добре воље, посебно због одлучујућег међународног притиска, и то пре свега од стране Вашингтона. Наиме, оно што смо могли да закључимо из писма које је Трамп упутио Хашиму Тачију, амерички председник у 2019. години жели споразум, и то споразум који ће обелоданити у Белој кући“, примећује Сурлић.
Тај међународни моменат, закључује Сурлић за Спутњик, може пресудно утицати на судбину преговора и споразума између Београда и Приштине.
