После случајног, како тврде у Тирани, објављивања детаљног списка са именима тајних оперативаца, са акцентом на њихов рад на Балкану, некадашњи обавештајац Службе државне безбедности Божидар Спасић каже за Спутњик да на основу наших података о деловању албанске обавештајне и контраобавештајне службе ШИШ, на нашој територији оперише 10 до 15 такозваних резидената, који на располагању имају по 10 до 15 својих агента, што значи да на подручју Србије делује око 150 агента ШИШ-а!
Наш саговорник томе додаје да су последњих година албански обавештајци све ближи са припадницима НАТО служби и с обзиром на њихову затвореност, у троуглу Албаније, Косова и Метохије и западне Македоније, постоје као јединствени обавештајни систем који се зове ШИШ, којем је основни задатак шпијунирање Србије и откривање података о нашој држави.
„У последње време највише их занима рад председника Србије, његове везе са Руском Федерацијом и посебно односи са председником Путином, али и однос Србије са Кином. Али пре свега тога највише их занима колико је чврст и стабилан политички положај српског председника. Занима их и да ли они могу са својим контрапропагандним мерама или неким другим акцијама да ослабе тај положај на било који начин. Зна се да је један део делатности те службе ’бачен‘ на Косово и Метохију и то се показује кроз процес обавештајног рада руководства тзв. републике Косово, које је мењало и мења своје ставове и у бриселским споразумима и у разговорима у Уједињеним нацијама који се заснивају управо на подацима те обавештајне службе“, објашњава Спасић.
Наш саговорник је сигуран да су управо делатности те службе довеле до колапса у преговорима Приштине и Београда, јер се испоставило да је тактика коју је ШИШ примењивао била погрешна. С друге стране, с обзиром да су под будним оком наших служби они не представљају неку већу опасност за наш поредак, али могу да буду умешани у евентуалне нереде, тако што би мобилисали Албанце са југа Србије.
„Оно што их посебно занима су односи на Балкану, где су веома присутни, иако често постоје предрасуде да су они повучени. Напротив, они су веома школовани. У Тирани, Драчу и Валони су школе за њихове обавештајце и ту се припремају не само обавештајци, који припадају служби Државне безбедности Албаније, него и они који припадају такозваном дипломатском корпусу. Дакле, ту се школују и дипломатски обавештајци који делују унутар међународних организација на територији друге државе, али у оквиру амбасада“, додаје наш саговорник.
Спасић тврди да постоји списак од неколико десетина агената који су распоређени у НАТО-у, Македонији, Србији, Црној Гори и на Косову и Метохији.
„Они су заправо резиденти, то јест лица која воде обавештајне послове на терену, а за њих ради велики број организација. Ово објављивање о њиховом обавештајном раду је једна од највећих бламажа. И друге земље су имале падове агента, али никад нико није овако детаљно ’провалио‘ једну обавештајну мрежу једне државе, а то је врло вероватно смишљена акција“, сигуран је Спасић.
Случајност о изношењу тих података је само оправдање, јер не постоји ниједан финансијски извештај у којем би постојали тако детаљни подаци, као што је овде случај. Због тога Симић сматра да су то намерно урађени подаци и да је то врло вероватно урађено у самом седишту те службе.
„Оно што су објавили је познато, али шта ако постоји још материјала или ако су ти људи врбовани за неке друге службе“, пита се наш саговорник.
Према Спасићевим речима, ШИШ је преобучена државна служба безбедности Албаније, која је до распада система у Албанији деведесетих година прошлог века носила име „Сиурими“ („Безбедност“, прим. аут). Како наводи, у суштини та служба променом имена није променила свој делокруг рада и послова и и даље јој је највећи приоритет такозвани унутрашњи непријатељ. Баве се обавештајним и контраобавештајним радом, као што раде и друге тајне службе. Спасић тврди да се једно време рачунало да око 150.000 Албанца, укључујући и Албанце са Косова и Метохије, из западне Македоније и оне у дијаспори, раде за ту службу.
