Хоће ли почетак 2019. године донети разлог за оптимизам какав је донео крај 2018, када је кинеска компанија „Зиђин“ преузела Рударско-топионичарски басен „Бор“, који је годинама словио за црну рупу српске привреде? Колико се реалним могу сматрати незванична сазнања да би Нафтна индустрија Србије (НИС) ипак могла да постане власник панчевачке „Петрохемије“, која је дуго на списку фирми за приватизацију за коју није било заинтересованих.
Тендер би требало да буде расписан у фебруару, а НИС, који је у већинском власништву руског „Гаспрома“ помиње се као најизгледнији купац. Познато је да НИС раније није био заинтересован за куповину „Петрохемије“, која је у панчевачком комшилуку његове рафинерије, уз објашњења да „Гаспром“ напросто у свом делокругу пословања нема петрохемијски бизнис.
Шта се у међувремену променило?
Средином прошле године, „Петрохемија“ је практично постала фирма без дугова. Усвајањем унапред припремљеног плана реорганизације, држава је део потраживања поверилаца отписала, а део конвертовала у капитал „Петрохемије“, чиме је промењена њена власничка структура. Тако се 76 одсто акција панчевачке фабрике нашло у власништву државе и повезаних лица, а преостaлих 24 одсто су акције НИС-а и „Лукоила“. НИС је тако власнички капитал у „Петрохемији“ повећао са 12 на 21 проценат.
НИС је ојачао и менаџмент „Петрохемије“ ангажовањем стручњака са искуством из мултинационалних компанија и континуирано помагао да расте оперативна ефикасност компаније са којом има уговор о стратешкој сарадњи још од 2011. године.
Иако се НИС не бави петрохемијским производима, један од продуката његове прераде нафте је примарни бензин, који у својој производњи управо користи „Петрохемија“. Панчевачки хемијски комплекс га је од НИС-а добијао по најповољнијим тржишним условима, као и помоћ у унапређењу оперативне ефикасности, што је допринело да после дуго времена 2015. и 2016. године послује позитивно.
„Тежња је Србије од давних дана да та два комплекса споји. Природно су наслоњени један на други. Енергетика им је заједничка, а у суштини велики део примарног бензина заврши у ’Петрохемији‘, тако да је то нека природна целина“, напомиње за Спутњик саветник у Удружењу за енергетику Привредне коморе Србије (ПКС) Љубинко Савић.
Са извозом вредним 160 милиона евра за девет месеци ове године, „Петрохемија“ је шести најбољи српски извозник. По оцени економских аналитичара, међутим, практично је у самом врху, јер извози оно што производи, за разлику од оних чији извоз садржи највећи део увозних компоненти.
Савић сматра да би аквизиција НИС-а била позитиван помак, како за „Петрохемију“ која мора да разреши своју власничку структуру, тако и због тога што петрохемијски производи сада имају прилично добру цену на тржишту не само Европе него широм света.
Нето добит „Петрохемије“ прошле године је износила 40,4 милијарде динара и била је највећа у Србији. Да ли су то довољни аргументи за оцену да би НИС-ова приватизација „Петрохемије“ могла да буде предмет договора приликом посете председника Руске Федерације Владимира Путина Србији 17. јануара?
„’Гаспром‘ јесте тај који је већински власник НИС-а и у суштини он ће донети коначну одлуку. Али ту вероватно треба укључити и укупне друштвено-политичке односе са Русијом и кроз то такође треба посматрати евентуалну аквизицију НИС-а“, каже за Спутњик стручњак у Удружењу за енергетику ПКС.