Пореклом из Санкт Петербурга, ова лекарка која већ 27 година живи у Србији, током специјализације за анестезиолога упознала се са предностима лечења акупунктуром, да би је потом заинтересовала и хомеопатија и лечење пијавицама, које се данас у Русији продају у апотекама а унете су и регистар лекова.
Пијавице луче више од 500 фермената, имају и ефекат подмлађивања а помажу и код депресија и, како каже, буквално лече душу.
„Почела сам као класични доктор. И мама ми је лекар рендгенолог. Међутим, кад сам се обучавала за анестезиолога код једног лекара, он је применио иглице приликом операције. Касније се и мој докторат тицао акупунктуре, а кад сам дошла у Србију, међу првима сам почела да је примењујем“, прича докторка Наталија.
Затим се заинтересовала и за хомеопатију коју је, подсећа, примењивао и цар Николај Други, у чије време су постојале и хомеопатске поликлинике и болнице, али и за друге методе. У Русији данас, напомиње она, домови здравља и болнице шаљу лекаре на специјализацију из хомеопатије или хирудологије, акупунктуре. Има и доста радова о тим методама лечења, а постоји и катедра за хирудологију при медицинском факултету.
Ипак, основно гесло за њу је да у лечење мора да буде укључена и душа.
„Док су раније људи ишли код свештеника, они сада немају где да причају о томе шта их мучи јер живимо у свету који је лицемеран и доста материјалан. И још једно: кад човек долази код доктора, он планира да га доктор оздрави, што је апсолутно погрешно. Понекад доктор нема довољно времена да вам се посвети, понекад није ни добар доктор, понекад човек није ни спреман да пренесе доктору све што га мучи јер га мрзи да истражује сам себе, мрзи га да једе правилну храну, да се бави спортом, да погледа своје мисли да очисти себе. Тражити од другог човека да те излечи, макар то био доктор, од тога нема успеха“, констатује Петрићева, објашњавајући суштину висцералне киропрактике, односно мануелне терапије унутрашњих органа за коју се такође специјализовала.
Отклањајући спазам у унутрашњим органима омогућава се да они раде активније, да се боље снабдевају кисеоником и хранљивим супстанцама и нормално обављају своју функцију, каже докторка Петрић. Ефекти се, на пример код спортиста, виде и у томе да кад се уради висцерална киропрактика и отклони спазам у пределу жучне кесе, дешава се мање спортских повреда.
Још један рецепт који се традиционално примењује у руским породицама је поливање хладном водом. Испробала га је и сама, лечећи више пута прехладе, али, наводи и пример из једног обданишта у Сибиру где су се деца често разбољевала. Одлучили су, каже, да децу челиче, па се постепено дошло до тога да се малишани на минус 35 поливају хладном водом и сад се мање разбољевају.
Као важан моменат у очувању здравља истиче и исхрану, али је, каже, тешко препоручити пацијентима како да се хране кад су намирнице пуне хормона или прскане хемикалијама.
Уз што природнију исхрану, препоручује и умереност — у емоцијама, храни, вежбама: ничег превише, ничег премало.
За новогодишњу трпезу препоручује да се уобичајена руска салата, коју у Русији зову „оливије“ замени лакшом варијантом: павлака, уместо киселог — обичан краставац и јабука.