Прича о међусобном односу ово двоје уметника је готов сиже за роман или холивудски блокбастер. Упознали су се у Дијеговој радионици, када је Фрида донела своје радове како би их уважени сликар оценио. Сама уметница је више пута говорила да је у животу доживела две несреће — прву, када замало није погинула, а другу кад је заволела Дијега. У „Мањежу“ су, осим многобројних фотографија познатог пара, изложена и писма које је Фрида писала мужу у периоду од 1940. до 1953. године. Ривера је био старији од ње 20 година, али то није била препрека ни за брак, ни за развод, ни поновни брак.
„Из њихове преписке закључујемо да се Фридин живот вртео око три ствари, а то су: Дијего, сликарство и патња“, изјавила је швајцарска колекционарка Мери Ен Спрингер, која је за изложбу уступила своју колекцију љубавних писама познатих сликара. Цитира Фридину поруку 1953. године, када је Дијего био одсутан: „Потруди се да се вратиш што пре, јер без тебе Мексико не постоји. Обожавам те“.
Трагична и невероватна судбина мексичке уметнице послужила је као основа за холивудски филм „Фрида“ из 2002. са Селмом Хајек у главној улози. Након тога, Фрида Кало постала је права поп икона широм света, истиче Адријана Харамило, портпаролка музеја „Долорес Олмедо“, који је за изложбу уступио радове из своје колекције.
„Фридине слике су веома интимне, свако у њима види нешто веома лично, блиско само њему. Људи који су превазишли тешке животне испите често се проналазе у њеним сликама“, изјавила је Харамило.
Фридини радови су увек препознатиљиви — вечита физичка страдања, немогућност да има децу, односи са Дијегом и штићеницима који постају прави пријатељи. Временом су њене слике освојиле масовну културу, украсиле су торбе, обућу и предмете ентеријера.
„У Фридиним радовима људи виде савремене теме: феминизам, однос према животињама и према својој деци. Платна су веома светла, а то и јесте прави Мексико. Делимично је мотиве позајмљивала из народне уметности, а делом су то боје саме државе“, објашњава стручњак.
„Данас је Дијего Ривера већини познат као муж Фриде Кало. Али у својој земљи он је права икона, најпознатији уметник, класик мексичке уметности. У својим монументалним радовима, муралима, овековечио је многе познате савременике. Он је у одређеном степену забележио мексичку историју“, каже Адријана Харамило.
До данас су на многим зградама остале његове фреске. Људи могу да виде његове радове и изван музеја.
„Фрида је насликала око 200 радова, а Дијего око 3.000, а они се данас налазе у различитим земљама света, од САД до Русије. Он је сликао сваки дан, то је била његова страст“, каже Адријана. Дијего Ривера је мењао правце: у младости је волео кубизам, касније је сликао у духу реализма.
И Ривера и Фрида били су страствени комунисти. Упркос његовој преданости идејама, Дијега су неколико пута искључивали из странке, па враћали у њу. Треба нагласити да су захваљујући њему одржавани међународни контакти са мексичким уметницима и историчарима уметности.
Уметник је на посебан начин био повезан са совјетском Русијом. Познато је да је у Мексику често примао госте из СССР-а, дружио се са Мајаковским. Дијего и Фрида су примили Троцког, који је побегао у Мексико, а с којим је Фрида ускоро започела аферу. Ривера је први пут у Совјетски Савез дошао 1927. године, где је провео годину дана. После тога је у својој отаџбини често држао предавања о совјетској култури и уметности. Други пут је посетио Москву 1955. године, међутим тада је уметник био оболео од рака, па је дошао у Москву да се лечи. Иако се лоше осећао, активно је сликао. Радови које је насликао након тог путовања изложена су у „Мањежу“, а међу њима су зимски портрети плавооке деце која се санкају и шетају улицом.
Уметник је неколико радова поклонио совјетским земљама, међу којима је и слика „Велика победа“ из 1955. године. Она се тренутно налази у колекцији Пушкиновог музеја. Директор музеја „Фаберже“ Владимир Вороченко признао је да не могу сви радови Фриде Кало и Дијега Ривере да напуштају Мексико. Оне које је дозвољено износити потребно је транспортовати на одређен начин, различитим авионима. Све у свему, услови су веома строги.
Изложба у „Мањежу“, коју је организовао музеј „Фаберже“, биће отворена до 12. марта. Осим уметничких слика и архивских докумената, потребно је обратити пажњу и на копије корсета, које је Фрида носила, и по којима је сликала док је лежала, а то говори о њој исто као и њене слике.
