У емисији смо говорили о дигитализацији, о техно парковима који ничу по Србији, о технолошким лидерима који запошљавају по неколико стотина инжењера, што им омогућава да своју будућност виде у Србији, а не у иностранству… Министар Поповић је посебно истакао опредељеност српске владе за иновациони приступ економском развоју:
— Влада Републике Србије је на овај начин определила фокус својих интереса у економском развоју, да користећи најновије иновације и дигитализацију у ствари премостимо све оне проблеме које смо имали у протеклих неколико деценија због санкција, ратова, јер ако смо у научном и академском смислу сигурно на европском нивоу, ништа лошији. Последњих 10-15 година наши инжењери су без премца и то је највећи ресурс који имамо. Мислим да смо постали једна дестинација коју сви у Европи препознају као иновациону дестинацију и вероватно једино место, где желе да дођу и да отварају своје иновационе компаније, или своје научно-развојне центре.
Шта највише препознају, у шта улажу?
— Споменућу немачки Сименс, који је купио фабрику у Крагујевцу где ће да запосли три стотине инжењера, а дошли су пре свега због добрих инжењера. Компанија Континентал, која запошљава пет стотина изванредних инжењера и ИТ стручњака, показује тај потенцијал Србије. За ових годину и по дана, од када сам ја на челу овог ресора, урадили смо много на обнови иновационе инфраструктуре. Градимо два велика технопарка — један у Новом Саду који је вредан више од 20 милиона евра и исти такав у Нишу, на Електронском факултету. Паркове финансира Влада Републике Србије. То ће бити најмодернији технопаркови у овом делу Европе, где ће на једном месту моћи да раде заједно студенти и професори са факултета, мале и средње компаније већ доказане, технолошки лидери као што су Фејсбук, Гугл.
Дакле, наука у служби економије и развоја земље. Колико смо далеко отишли у том процесу?
— Ја морам да споменем фантастичан пример, а то је Факултет техничких наука у Новом Саду. Мислим да је Нови Сад вероватно град са највећим бројем компанија које се зову „спин офови“, које су почињали студенти са асистентима или с доцентима и професорима. Компаније су почињале као стартапови на факултету, а данас су технолошки лидери. Споменућу ДМС, Шнајдер електрик, технолошки лидер у дистрибушн менаџмент систему за комуналне системе, за електропривреде, нафту и гас у целом свету. Та компанија, нажалост, није 100 посто српска, али су се развили фантастично. Ту ради на једном месту 1.200 инжењера. Преко пута њих имате такође фантастичну компанију РТРК, која се бави и вештачком интелигенцијом и новим технологијама у аутомобилској индустрији, где ради 1.000 инжењера. Од њих 500 метара имате компанију Леви 9, где ради 500 инжењера. Њу је сад купила велика холандска корпорација, али то су српске компаније, раде српски инжењери у Новом Саду и мислим да је Нови Сад, можда чак и у Европи, ако гледамо по глави становника, сигурно лидер у тим спин оф компанијама и тај тренд желимо да наставимо.
Да ли је то начин да задржимо младе људе, у време кад људи одлазе у огромном броју?
— Слажем се потпуно. Али трудићемо се да и оне који су отишли вратимо, а некима који не желе да се врате, а имамо фантастичних примера, да омогућимо да отворе своје ћерке компаније у Србији, своје развојне центре. Ове године смо у Влади покренули програм и финансирали са 250 милиона динара отварање регионалних иновационих стартап центара. Почетком следеће године ћемо отворити осам малих иновационих центара, са по 400-500 квадрата у Крушевцу, у Чачку, у Пироту, у Суботици. Влада Републике Србије ће издвојити средства да слободно развијају своје идеје и да их на тај начин сачува да остану у својим местима.
Дуго сте живели у Русији и радили тамо. Шта можемо да преузмемо од њих? Знам да имамо планове са Росатомом, Јандексом…
— Русија је заиста искористила иновацију и дигитализацију да постане један од светских лидера. Другу годину заредом, према оцени Уједињених нација, Москва је лидер у такозваним паметним градовима — „смарт ситис“. Потписали смо изванредне споразуме о сарадњи са руском државном корпорацијом Росатом, која се бави атомском енергијом. Потписали смо споразум о коришћењу нуклеарне енергије у мирне сврхе, пре свега у медицини. У медицини, у пољопривреди, за чисту воду, за чишћење воде, за прераду воде. Такође и споразум о сарадњи са руском корпорацијом Ростех. То је највећа руска државна корпорација у коју је укључено преко 800 компанија. Јандекс је урадио дигиталну платформу Београда, Новог Сада, Крагујевца и Ниша и ускоро ће се то проширити на друге градове. Касперски долази нешто касније, али мислим да ће од јануара отворити свој центар у Србији. Са председником Путином долази Ростелеком, лидер у телекомуникацијама и вероватно њихове још две друге телекомуникационе компаније и МТС и Билајн.
Не можемо да заобиђемо питање КиМ. Наша земља се данас налази под ужасно великим притисцима, терају нас да хитно решимо проблем, али тако како би други желели. Шта нам је чинити?
— Одговор није лак и мислим да он не може ни да буде једноставан. Треба бити мудар пре свега и наравно треба волети своју земљу. Србија није настала ни на једном другом месту, Србија је настала на Косову и Србија без Косова не може да постоји. Мислим да смо ми стварно показали у последњих пет-шест година велику кооперативност. Не треба да будемо агресивни. Мислим да мирним ставом, али јаким аргументима можемо увек да добијемо оно што желимо. Најважније је определити старт и стартну позицију, позицију која је најважнија. Мислим да је она опредељена и она је непроменљива. То је поштовање нашег устава, Устава Републике Србије и поштовање међународног права, пре свега Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Србија је стара држава и то се показало на овом примеру Интерпола. Ту морам да се захвалим Руској Федерацији. Мислим да је било мало захвалности Руској Федерацији и председнику Путину што се тиче Интерпола. Србија је победила зато што Косово није постало члан Интерпола, зато што је била јединствена, зато што смо били снажни јер смо штитили своју државу, али зато што нас је максимално подржала Русија. Наша следећа поколења треба да им буду захвална. То је показатељ како треба да се понашам у будућности. Ја сам сигуран да ће се наћи модел и да је то највећа аутономија на свету која постоји, али у оквирима 1244 и Устава Србије. Бриселски споразуми су мртви. Европска унија није имала капацитет да приволи Албанце да било шта попусте. Српска страна је стварно била кооперативна. Покушало се са много компромиса, урађено је много компромиса. Многи су критиковали те компромисе и с правом је критиковано у неким сегментима, у неким није. Албанци нису учинили ниједан једини корак. Европска унија ништа није урадила.
Има оних који кажу да је Резолуција 1244 превазиђена?
— Па ја мислим да су они превазиђени. Резолуција 1244 је чврста као стена. Чува је и Русија у Савету безбедности, и Кина. Јача је него сви ти који говоре да је превазиђена. Сада треба наћи неки нови формат прегора. Србија је поново спремна на компромис. Нема решења без учешћа Америке, Русије, Кине и Европске уније заједно.
Да ли верујете у једну конференцију или како се већ буде звао тај формат, у коме би учествовале поменуте државе?
— Ја не верујем у једну конференцију. Верујем у један преговарачки процес, који ће бити дуг, али пут од хиљаду миља почиње првим кораком. Мислим да тај нови концепт треба да се, на неки начин, моделира за следећу годину. Мислим да је председник потпуно спреман за компромис, цела влада, скупштина, сигуран сам. Ми идемо на то да желимо да им стварно омогућимо највећу могућу аутономију у оквиру Резолуције 1244 и Устава Републике Србије и у оквиру Србије.
(Комплетан интервју пратите у нашем видео-прилогу)
