Етнолог Драгољуб Антонић за Танјуг каже да је 10. јануара 1919. донет закон о изједначавању Јулијанског и Грегоријанског календара, у доба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и да до тада Срби нису користили тај календар, нити су славили Нову годину по Грегоријанском календару.
„Ми смо се увек држали старог календара и по њему је сада 7.527. година“, каже Антонић и додаје да је необична била журба да се већ 10. јануара 1919. године донесе тај закон, иако је мир у Версају потписан тек 28. јуна 1919. године.
Како наводи, нејасно је зашто се Србија као држава-победница у Првом светском рату одрекла свог календара.
„Та журбу је створила римска курија, то није никаква тајна, римокатоличко седиште у Риму, и они су по сваку цену хтели то да наметну и осим календара наметнули су још две ствари — латинично писмо, које се до тада није користило у Срба и додатак у химни Боже правде“, наводи Антонић.
Прославе Нове године су почеле у Југославији шездесетих година, каже Антонић и додаје да је то било у доба јефтиних кредита, доброг материјалног стандарда.
Како каже, пре тога Срби су славили Божић, а пре Божића и три празника када су давали поклоне — Детинци, Материце и Оци.
„Тада је то све угурано у ово и проглашено је да треба нешто да се нађе под јелком или под Бадњаком за Божић, а то у ствари са вером и нашом православном традицијом нема неке велике везе“, објашњава Антонић.
Каже и да је неизоставна јелка у време дочека Нове године дошла са севера, из крајева зимзеленог дрвећа, а да је Деда Мраз измишљен за потребе „Кока-коле“, те да су му дати „прерогативи“ Светог Николе и Божић Бате.
„Све је то измишљено за потребе потрошачког друштва, али ја нисам строг према томе, ако већ волимо да се бавимо виртуелном стварношћу, верујемо у Супермена, неке друге ствари, онда можемо да верујемо и у Деда Мраза“, каже Антонић.
Према његовим речима, у народу на почетку прелазак на Грегоријански календар није лако прихваћен, а Српска православна црква никада није ни прихватила тај календар.
Додао је да је 1945. године та Нова година проглашена за државни празник и добијала су се три слободна дана, која су се спајала и у јануару се добијало седам слободних дана, што је помогло да се и прослава Нове године као празник прихвати.
