У потрази за чистим извором енергије Кинези су направили „вештачко сунце“ на нуклеарни погон.
У реактору ЕАСТ загрејали су водоник на температуру вишу од 100 милиона степени Целзијуса, што је тренутак када се ствара плазма.
Научни новинар у Институту за физику Слободан Бубњевић у разговору за Спутњик објашњава колико је овај кинески експеримент значајан и да ли би овладавање термонуклеарном енергијом у контролисаним условима могло да доведе до потпуно другачијег односа снага.
„У данас познатим реакторима који постоје у великом броју широм света, енергија се добија цепањем атомског језгра. Међутим, са развојем нуклеарне физике, брзо се схватило да је уместо цепања могуће спајати лака језгра и на тај начин добити неупоредиво већу енергију.“
Та чињеница је одавно позната, али за реализацију те идеје је постојао један банални проблем. Када се такав феномен вештачки изводи у плазми, морају да се обезбеде изузетно високе температуре, а до сада није постојала одговарајућа посуда у којој би та плазма могла да се стави окружена температуром, која је равна температури Сунца.
„Још су совјетски истраживачи покушавали да направе посуду од магнетног поља, постигнути су добри резултати и покренута је термонуклеарна енергија. Али да бисте одржавали такав систем, потребна је огромна енергија, огроман систем који није успевао да се начини довољно ефикасним, да би постао примењив“, каже Бубњевић.
Многе нације и данас покушавају да опонашају тај експеримент. Али Кинези су успешно радили на развоју и ово покретање реактора показује да су они у великој мери одмакли у свом истраживању и да сада већ могу да конкуришу, да у некој блиској будућности такав реактор буде употребљен у комерцијалне сврхе.
Човек је овладао фузијом још ’50-их година, али неконтролисаном, јер су велике силе направиле нуклеарна оружја на бази фузије. Највеће нуклеарне бомбе су управо термонуклеарне бомбе, које разорну снагу добијају претварањем водоника у хелијум у неконтролисаном процесу, ван реактора. То су мегатонске бомбе, које могу да униште целе области.
„Права је несрећа што говоримо о штетним ефектима, јер употреба те енергије у контролисаним условима би довела до знатног побољшања квалитета живота, јер би производња бесплатне енергије променила односе у свету“, истиче Бубњевић.
Али онај ко овлада фузијом, имаће бенефите које би довели до глобалних промена. Зато су сви заинтересовани да развијају овакве пројекте, јер ће онај ко то успе, због огромних економских добитака, постати прва сила у свету. Ако се ова технологија освоји и спроводи у контролисаним условима, они који је буду креирали, у рукама ће имати бесконачну количину чисте енергије.
Хелијум и водоник се налазе свуда око нас, а велика предност фузионих реактора у односу на данас познате реакторе је та што нису радиоактивни и што не доводе до контаминације.
„Али да бисте одржавали такво магнетно поље, потребна је огромна количина горива и зато су до сада сви термонуклеарни реактори били неисплативи. Међутим, Кина је показала да је по том питању сада далеко одмакла и да није немогуће да се у будућности све оствари и у пракси“, закључује Бубњевић.
