Таквом децом обилује Математичка гимназија у Београду, а томе у прилог говори чињеница да где год да су отишли, враћали су се са медаљама. Тако је било и 2018, када је у јулу наша земља засијала одличјима, која је са 59. Међународне олимпијаде из математике у Румунији донео тим из Србије.
Од шест освојених медаља, две златне понели су матуранти Алекса Милојевић и Павле Мартиновић, а овакав успех Србија је последњи пут забележила пре 44 године, када су Јожеф Варга и Милорад Живковић освојили две златне медаље у истој години.
Златну децу Србије питали смо има ли у њиховим годинама веће награде од злата на Олимпијади?
„У математици никада не стигнете до краја, до врха, јер увек има нешто ново и занимљиво да се ради, нека нова област да се научи. Ми нисмо ово радили због неког коначног циља, у смислу одласка на Олимпијаду, нити ћемо ту стати, јер ми и искрено волимо математику. Тај осећај када сâм нешто ново закључиш, измислиш нешто што ти нико раније није показао, заиста је посебан. Мислим да сам баш због тога остао у математици толико дубоко и да је то оно што ме је увек мотивисало да истражујем више и више“, каже Алекса за Спутњик.
И Павле Мартиновић математику воли од малих ногу, а његово искуство потврђује да ова егзактна наука уме да буде и лековита.
„Био сам болестан, а моја мајка дође и дâ ми задатке да решавам, на пример два плус четири. Ја ту доминирам и буде ми боље. У првом разреду сам решио ’магични квадрат‘ и на то сам био доста поносан, а већ у другом, трећем разреду сам кренуо на такмичења. То је из ове перспективе тада била игра, мада сам ја то тада схватао врло озбиљно“, објашњава Павле и додаје да је озбиљно постало када је, као и Алекса, у седмом разреду прешао у Математичку гимназију.
Док је многим ђацима у Србији математика баук, Алексу и Павла израда задатака и решавање математичких проблема забавља и опушта. Често је, кажу, доживљавају као одмор од других обавеза.
„Ја сам једном учио историју, па пошто ми се није учила, прешао сам на решавање задатака из математике. Тако да је за нас математика, на неки начин, полуодмор и не волим да на интернету видим коментаре да треба провежбати свих 900 оригиналних комбинација, да би се победило на Олимпијади. Можда то заиста и ради за некога, али у нашој школи се то не вреднује тако, ми ценимо креативност, а вежбањем задатака вежбамо мозак, логику“, напомиње Павле.
Ови млади људи, као и сви ђаци, имају предмете који им теже падају. За Алексу је то била хемија, док Павле кроз осмех каже да му је биологија до скоро била нешто тежа.
Математика није једина наука у којој бриљирају. Информатика је такође нешто што их занима, што им представља изазов, и врло успешно се такмиче и у овој области.
Такмичења су, каже Алекса, посебно интересантна, јер тада имају прилику да се друже са такмичарима из своје и других екипа, виде нове земље, упознају неке нове људе и њихову културу.
„У Румунији је била јако занимљива слика, јер смо били у малом граду у Трансилванији и читав град Клуж Напока је био посвећен том такмичењу. Атмосфера је била јако топла, а становницима града је заиста било драго што су наши домаћини. Са пропусницама за Олимпијаду имали смо бесплатан градски превоз и то ме заиста обрадовало. Лепо је када вас људи тако почасте“, скромно каже Алекса.
Иако имају пуно обавеза, генијалци Србије уживају у свему ономе што и њихове вршњаке чини срећним. За Спутњик кажу да имају довољно времена за дружења, изласке, девојке, а да је другачије, тврде млади генијалци, не би се математиком бавили.
Павле ће након Математичке гимназије школовање наставити на Математичком факултету Универзитета у Београду и приватном Рачунарском факултету. Ту им се путеви, бар на неко време, разилазе, јер се Алекса пријавио на факултете у иностранству, где планира да се бави математиком, али и информатиком и физиком.
Још голобради, насмејани, скромни и духовити, Алекса и Павле обасјали су студио Спутњика на самом крају 2018. Можда њихов пример буде мотив и другим младим људима, да свим срцем раде оно што воле и нижу успехе у годинама које долазе.
