Си је навео да две стране улазе у „дубоке демократске консултације“ и раде на уједињењу, али је истовремено упозорио и да Пекинг „задржава опцију“ примене силе, што су амерички медији протумачили као директну поруку Вашингтону, који Тајван снабдева војном опремом.
„Кина мора да буде уједињена, што је неизбежни услов историјске обнове кинеске нације у новом добу… Ми не обећавамо да ћемо одустати од употребе силе и задржавамо опцију предузимања свих неопходних мера“, рекао је Си у говору поводом 40. годишњице одлуке власти у Пекингу о отопљавању односа с Тајваном, током којег је добио ватрени аплауз.
„Различити системи (континенталне Кине и Тајвана) нису препрека уједињењу, а још мање су оправдање за сепаратизам. Приватно власништво, верска уверења и легитимна права и интереси тајванских сународника биће у потпуности гарантовани“, рекао је Си, преноси „Њујорк тајмс“.
Агенција Блумберг наводи да је Си упутио упозорење заговорницима независности Тајвана, међу којима је и председница Цаи Инг Вен.
„Правна је чињеница да обе стране (Тајванског) мореуза припадају једној Кини и то нико и никаква сила не може да промени“, навео је Си и додао да „Кинез неће тући Кинеза“, иако се Пекинг неће одрећи примене силе.
АП преноси да је Си поручио да нико и ништа не може да заустави актуелни тренд који води уједињењу.
„Ми смо спремни да отворимо широки простор за мирно уједињење, али никада нећемо оставити нимало простора за било какве сепаратистичке активности усмерене ка независности Тајвана“, рекао је Си.
Ројтерс преноси да је Си изјавио да нико не може да промени чињеницу да је Тајван део Кине и да би људи с обе стране Тајванског мореуза требало да теже „поновном уједињењу“.
Америчка телевизија Си-Ен-Би-Си објашњава да је Сијев говор одржан у знак сећања на „Поруку сународницима на Тајвану“ коју су власти у Пекингу упутиле 1. јануара 1979. године, објављујући крај редовних артиљеријских напада на острва под контролом Тајвана која се налазе близу кинеске обале, што је била прекретница након деценија непријатељстава између две стране.
Подсећа се да су кинеске националистичке снаге под командом Чанг Кај Шека у децембру 1949. године побегле на Тајван након пораза од комуниста у грађанском рату.
„Питање Тајвана је део унутрашње политике Кине. То је питање од кључног интереса за Кину и страно мешање је неприхватљиво“, поручио је Си, пренели су кинески државни медији.
