Вашингтон ће у Унеску задржати статус посматрача, али више неће плаћати доприносе и бити биран у Комитет светске баштине.
На питање како ће се повлачење ових земаља из једне од најважнијих организација УН одразити на евентуални поновни покушај приштинских власти да самопроглашеном Косову обезбеде столицу у Унеску, некадашњи дипломата Зоран Миливојевић каже да то по Србију, на неки начин, може бити повољно, јер се у фактичком смислу смањује број земаља које би на гласању подржале пријем Косова.
„Међутим, САД ће и даље лобирати за Косово и настојати да се њихов концепт државности Косова потврди и на тај начин. У том смислу ће излазак САД из ове организације УН имати већи утицај на укупне међународне односе и на стање у тим односима, него на само питање пријема Косова. Америка, наиме, и на овај начин потврђује Трампову политику негирања мултилатерализма и ослањање на чист билатерализам по принципу — Америка пре свега. То је суштина и овог потеза, негирање не само УН већ светског поретка који се базира на међународном праву, принципима и стандардима који су у основи Повеље Уједињених нација“, оцењује Миливојевић.
Наш саговорник сумња да ће приштинске власти покушати да у међународне организације, па и Унеско, уђу на редован, легалан начин, тим пре што су њихове акције, како каже, синхронизоване са Западом.
Миливојевић зато верује да покушаји да се косовска државност потврди на сваки начин неће престати, а укључиваће, по његовом мишљењу, нови приступ, нови начин наметања решења по сваку цену.
„То је оно чему смо управо сведоци — примени свих ових мера које једнострано доноси Приштина, а које се на Западу толеришу. Та чињеница показује да постоји координација потеза и и настојање да се на други начин, преко колена, наметне косовска државност. Дакле, не користе се редовни механизми, принципи, стандарди нити међународно право, већ методологија притисака и уцена. Ја у наредном периоду очекујем наставак управо те методологије, а која је у складу и са писмом председника Трампа — да питање Косова треба решити брзо и под арбитражом САД“, примећује Миливојевић.
Подсетимо, за учлањење Косова у Унеско приштински званичници лобирају од 2009. године, а са најактивнијим лобирањем почели су 2014. У новембру 2015. Косово није примљено у ову организацију. Тада је гласало укупно 122 земље, 92 је гласало „за“, а 50 је било против. Уздржаних је било 29, док су представници 15 земаља остали ван сале.
Приштинске власти су 2017. године, у сарадњи са Западом, одустале од захтева за пријем у чланство ове организације. У октобру исте године премијер тзв. Косова Рамуш Харадинај изјавио је да влада коју води „ради на оснаживању Косова и чланству у Интерполу следеће и Унеску за две године“, што значи да би на јесен Косово могло опет покушати да постане члан Унеска.
