Преносимо Милачићеву празничну поруку у целости:
„Драги пријатељи, браћо и сестре, док ишчекујемо најрадоснији хришћански празник Божић, желим да вам у име Праве Црне Горе пожелим мир и благостање, али и све најбоље у овој Новој 2019. години. Тужан сам што још једну годину скупа дочекујемо у амбијенту неслободе, привидне слободе, у великој мјери разједињени, посвађани, осиромашени, престрашени, изварани, излагани, дочекујемо без онолико љубави колико народ у овој великој земљи заслужује.
Огроман посао је пред нама, пред свима нама. То је света дужност да ову земљу послије деценија арчења, брљотина и превара вратимо на њен прави пут, онај који су својим животима и дјелима зацртали очеви ове земље. Свети Петар Цетињски, Његош, Марко Миљанов, Мојсије Зечевић и други. Не због пуког традиционализма, већ зато што су ти људи поставили темеље не само државности, већ прије свега моралности, људскости и оних вриједности које морају представљати духовну вертикалу Црне Горе.
Ми смо те људе издали! Кад кажем ми, прије свега мислим на оне који воде ову земљу, али и не мали број оних који их слиједе из користи, или из незнања. Многи видим вјерују у ту лажљиву слику Монтенегра која се ових деценија продаје. Многи су повјеровали да ово што нам се нуди за Црну Гору, да је то права, истинска и исконска Црна Гора. Многи вјерују, упецани на удице пропаганде шачице људи који фалсификују биће ове земље зарад сопственог џепа.
Створена је кула од лажи, на темељима великог сиромаштва и унижавања достојанства обичног човјека, створена је држава фалсификат, такав фалсификат без преседана у новијој историји човјечанства, са можда изузетком Украјине. Они, упецани на удице лажи, рећи ће: Он и такви као он мрзе ову земљу, пљују по њој, раде против ње. Рећи ћу у своје име и име Праве Црне Горе: Није рођен човјек који више воли Црну Гору од мене. Вољети Црну Гору за мене значи борити се против лажи о њој.
Нисам ја, него је једини краљ ове земље, Никола 1911. године у земљопису за ученике трећег разреда основнијех школа казао: ’Сви људи који живе у нашој домовини јесу Срби. У Црној Гори живе све сами, чисти и прави Срби, који говоре српскијем језиком. Већина су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати да смо сви српскога поријекла и српске народности.‘ Потом додаје: ’Сваки Србин у Црној Гори треба да искрено и свесрдно љуби своју слободну домовину Црну Гору и да је чува више него свој живот.‘
Питам ја сада оне упецане: Ко овдје лаже? Да ли Мило Ђукановић и његови или краљ Никола и његови? Ко фалсификује? Ко прекраја историју? Ко унижава биће ове земље? Ко искоријењава Црну Гору? Да ли ја и сви они који се боре за Црну Гору утемељену у њеним истинским темељима волимо или мрзимо ову земљу? Да ли смо грешни што слиједимо државну и духовну вертикалу краља Николе, који је само последњи у низу оних који су на исти или сличан начин слиједили државну и духовну вертикалу прије њих? Државна и духовна вертикала је кичма једне земље, а држава без кичме није држава, већ бесудна земља.
Није ово што нам се дешава случајно. Није ово што нам се дешава ни створено у главама оних на власти, који су само подизвођачи радова на терену. Дио је ово шире слике, велике и глобалне, о поробљавању по којој сви људи, па и народи, па и човјечанство морају бити укалупљени у матрице и дух атлантизма. По том рецепту политичка коректност и пропаганда треба да замијене слободу, а организовани криминал у стопу прати и организовани заборав. Тек су она друштва која забораве своје коријене, спремна на прави начин на експлоатацију сваке врсте. Због тога су борба против организованог криминала и борба против организованог заборава интегрално везане и једна без друге не значе ништа.
Ово је борба за душу Црне Горе. Само и ми који се боримо за њу, морамо да будемо на висини историјског задатка. Не може се Свети Петар Цетињски и сви наши велики преци представљати и за њих се борити политиком карневала, духом вашара, скечом, а прије свега без потпуне и тврде принципијелности. Не може се ни за њихове идеале борити ћутећи и избјегавајући највеће и најважније теме од националног значаја. Не могу се они представљати јефтиним, дневнополитичким свађама и ратовима, ти људи, а и Црна Гора данас заслужују велику озбиљност, стабилност и кристално јасан став.
Права Црна Гора ће се у мјесецима и годинама пред нама трудити да води такву политику. Чуваћемо Црну Гору као што нам је краљ Никола оставио у аманет ’Више него свој живот‘, градећи је онакву каква је некада била, али у духу ових времена, модерно, савремено и цивилизовано.“
