Поједини светски лидери Нову годину су честитали на уобичајен начин, док су неки искористили прилику да пошаљу политичке поруке као што је то урадио и албански премијер Еди Рама. Наш саговорник истиче да Албанци имају већ 150 година стар пројекат уједињења који се спроводи све време са истом истрајношћу, без обзира коју од великих сила имају на својој страни, а само је питање када ће променити и ову. Јовановић каже да то одговара и неким геополитичким плановима на Балкану, а пре свега САД и Великој Британији да ојачају исламско-католички лук према Србији. Због тога су, додаје он, снажно подржавали издвајање Хрватске и жмурили над протеривањем српске заједнице из Албаније, а сада терају Србе да живе у БиХ са друга два народа и поред тога што кажу да је такав суживот у бившој Југославији био немогућ.
„Они имају жељу да Србију сабију на што ужи простор, да је ограниче и да буде стално под стражом два дела тог лука. Албанци су то прозрели, раде врло брзо и желе да ставе своје заштитнике пред свршен чин“, сматра Јовановић.
Овај дугогодишњи дипломата примећује да Србију у непријатну ситуацију доводи чињеница да се држимо пасивно у свему томе.
„Наша граница према Албанији је међународно призната и то не према Резолуцији 1244, него и пријемом Србије у УН у њеним републичким границама. Све границе југословенских република су ’свете‘, то је био услов да напусте Југославију, једино у случају Србије Запад жмури. То што Албанија ради није само нефер према нама, већ је то бацање рукавице у очи УН и ОЕБС-у које не реагују“, упозорава Јовановић.
Он каже да је на Србији да делује активно, а не само да констатује да треба обавестити генералног секретара УН, и да треба да алармира ОЕБС и Савет Европе и да размисли да упути неку врсту меморандума у којем би се констатовало да је Албанија са Косовом главни узнемирујући и дестабилизујући фактор региона.
Да ли ће Косово бити једна од тема разговора председника Русије Владимира Путина и Александра Вучића, Јовановић може само да претпоставља. Уверен је у чињеницу да та посета далеко више узнемирује западне земље него што оне то показују.
„Оно што ће они да одрађују то ће бити у дискрецији, али са веома снажним порукама Србији. Биће много чвршће и непомирљивије, али са задршком, јер не смеју да иду предалеко“, уверен је Јовановић.
Само присуство Путина било где у Европи, према Јовановићевом мишљењу, узнемирава садашње западне стратеге. Свака та посета не сматра се радосном вешћу, а поготово на Балкану коју они сматрају својом територијом и помало се кају што ће морати да се задовоље са поделом утицаја. Оно што их плаши, каже наш саговорник, јесте то што лако може доћи и до поделе интересних сфера, како је на Балкану одувек било.
„Та посета поправља и оснажује положај Србије, а ако буде и неких конкретних договора у области политике и војно-економске сарадње, то би могло да буде опомена за другу страну да не сме тако гамбитно да насрће на нас“, оцењује Јовановић.
Према речима нашег саговорника, брза промена снага у свету, нарочито међу новооснованим носиоцима моћи на Истоку спречава западне факторе да буду потпуно слободних руку према нама, а они су пре деценију или две могли овде да раде и радили су шта хоће.
„Неће ово бити крај наших мука, ни настојања Запада да што пре заврши посао овде на Балкану, али ситуација неће измицати контроли, јер то никоме не одговара“, закључује Јовановић.
