Он је подсетио да заједнички пројекат за проучавање Венере подразумева стварање руске станице за слетање (која се сада назива „Венера Д“, где Д значи „дуговечна“), а мисију треба да допуне различита истраживања америчких колега и, можда, мала свемирска летелица.
„Раније је одлучено да се овај посао подржи пет година, почевши од 2014. Ових пет година је фактички прошло и сада постоји питање: или се рад наставља, или ова мисија остаје истраживање на папиру. Критична тачка треба да буде на пролеће и зато је састанак Дмитрија Олеговича (Рогозина) са (директором америчке Националне ваздухопловне и свемирске администрације Џимом) Брајденстајном у том погледу била веома важна“, рекао је Зељони.
„Припремили смо све материјале за ову посету надајући се да ће се овај разговор наставити и одржати, али сада је будућност мисије непозната“, додао је руски научник.
Он је истакао да се тренутно рад на мисији наставља само на академском нивоу.
У завршном извештају заједничке радне групе о мисији на Венеру, који је објављен на сајту НАСА 2017. године, наводи се да би покретање руско-америчке међупланетарне станице „Венера Д“ могло да се одржи од краја маја до краја јуна 2026. године. За лансирање се мора користити руска тешка ракета „Ангара А5“, која ће бити лансирана са космодрома „Восточни“.
