Две недеље после делимичне блокаде рада америчких федералних институција због одбијања новог сазива Kонгреса да америчком председнику Доналду Трампу одобри средства за изградњу зида на мексичкој граници, шеф Беле куће најављује могућност увођења ванредног стања, које би му омогућило да зид изгради средствима без одобрења Конгреса.
„Могу то да урадим ако желим“, рекао је Трамп новинарима прошлог петка, „Можемо да прогласимо ванредно стање због безбедности наше земље. Можемо то да урадимо. Још нисам то учинио, али могу“.
У недељу, амерички председник поновио је да постоји могућност да прогласи ванредно стање у зависности од тога како ће се догађаји развијати у следећих неколико дана, позивајући се на Закон о ванредном стању из 1974.
Амерички правни стручњаци воде дебату око тога да ли је Трампова намера могућа или не. Оно што у њиховим дебатама провејава као општи став је да можда и није тако једноставно заобићи Конгрес (који у крајњој инстанци контролише федерални буџет) као што Трамп намерава, али није немогуће.
Америчка телевизија НБЦ прошлог петка јавила је да су се правници из Беле куће, Пентагона и Министарства отаџбинске безбедности састали како би размотрили ово питање, које за Трампа представља једно од његових најважнијих предизборних обећања.
Председник има дискреционо право да прогласи ванредно стање. Декларацијом о проглашењу, председнику се додељује скуп специјалних извршних овлашћења како би решавао хитне ситуације, попут избијања рата.
Међутим, оно што буни експерте је то што су председничка овлашћења у току ванредног стања нејасна. Сваки Трампов потез најављен у петак и недељу, за Мета Далека, правног експерта са Вашингтонског универзитета, судови би могли да спрече. Далек за НБЦ наводи пример бившег председника Харија Трумана, који је током ванредног стања за време Корејског рата покушао да национализује индустрију челика. Врховни суд тада је пресудио да Труман нема овлашћења да учини оно што је намерио.
На Труманов случај позвао се и председавајући Комитета за обавештајне послове Представничког дома Џејк Тепер. У емисији „Стање нације“ телевизије Си-Ен-Ен, Тепер је изјавио да Трамп нема права да прогласи ванредно стање:
„Ако Харију Труману није дозвољено да национализује индустрију челика током ратног времена, овај председник нема права да проглашава ванредно стање и гради зид вредан више милијарди долара.“
Са друге стране, правни експерти кажу да би Трамп за градњу зида могао да искористи „необавезни“ новац из буџета Министарства одбране, јер федерални закони дозвољавају војсци да финансира грађевинске пројекте током рата или ванредних ситуација.
Портпарол Пентагона изјавио је прошлог децембра да би Члан 10 америчког грађанског законика могао да буде основа која би војсци дала овлашћење да финансира пројекат изградње зида.
Ових дана, в.д. шефа особља Беле куће Мик Малвани потврдио је да тражи начин за финансирање зида:
„Јако сам укључен у то и радио сам са свим члановима Кабинета да покушам да пронађем новац који можемо легално користити за одбрану јужне границе“, рекао је Малвани уз додатак да „председници имају овлашћења да бране нацију“.
Своје објашњење ситуације у Америци, дугогодишњи дописник листа Политика из САД Милан Мишић почиње наводима америчких коментатора, који говоре да Трамп сада треба да реши хуманитарну кризу коју је сам створио.
Трампов последњи уступак био је предлог да зид буде изграђен од гвожђа, али, као једно од његових најважнијих изборних обећања, стало му је да зид буде изграђен, иако, како Мишић каже, тиме не решава никакав проблем. Са друге стране, проблем са илегалном имиграцијом из Јужне Америке, коју би зид наводно требало да реши није, према Мишићевим речима, толико велики каквим Трамп покушава да га представи.
„Америка има око 11 милиона илегалних имиграната на својој територији. Људи без папира у Америци углавном су они који су дошли са визама и нису се вратили када је требало. Када је реч о Мексиканцима, последњих година више се њих враћа из Америке у Мексико, него што из Мексика долази у Америку. И треће, тај зид који он предлаже и који би требало да буде дуг око 1.000 километара, по свим оценама и објективним анализама не би решио проблем, јер би само повећао посао шверцерима, као што већ постојећи зид или сличне баријере не заустављају илегални прелазак границе“, каже Мишић.
Ни Трампов адут да терористи у Америку улазе преко јужне границе, према Мишићевим речима не држи воду, јер се, како каже, терористи у САД углавном регрутују од натурализованих Американаца муслиманског порекла.
Председник може да прогласи ванредно стање ако је земља угрожена, али проблем је у томе што нико не види да су Сједињене Државе сада угрожене, додаје.
„Реч је о његовој (Трамповој) политичкој потреби да, прво, удовољи својој бази, а једно од објашњења које се ових дана може прочитати је да би тај зид или баријера, шта год да се изгради и ако се изгради, био трајни споменик Трампу. Био би сигурно упамћен као Трампов зид“, кроз смех коментарише Мишић.
Блокада рада федералних органа настала због одбијања демократске већине у Представничком дому да Трампу одобри 5,6 милијарди долара за изградњу зида прети, каже Мишић да ескалира у дубљу кризу. Ова блокада већ је друга по дужини у америчкој историји, са изгледима да заузме прво место.
Криза која избила око изградње зида, само је почетни такт заплета који у америчком политичком животу следи ове године, јер демократска већина намерна је да отвори низ истрага поводом Трампових пореских пријава или веза са Русијом. Стога, закључује Мишић, Трамп ову годину почиње у знатно неповољнијем положају него претходну.
Заправо, када би Трамп прогласио ванредно стање, не би се догодило ништа чудно, јер САД у ванредном стању живе у континуитету скоро четири деценије. Новинари телевизије Си-Ен-Ен избројали су 31 ванредно стање по разним међународним питањима са којима Америка тренутно живи.
Сам Трамп прогласио је за време свог мандата три декларације о ванредном стању. Једну која је требало да казни странце који су наводно умешани у америчке изборе и која је критикована као преблага. Трамп се позвао на ванредна овлашћења и када је увео санкције кршитељима људских права широм света и никарагванској влади због корупције и насилног гушења антивладиних протеста.
Трамп је најавио и обраћање нацији и посету јужној граници, која је једна од најфреквентнијих граница на свету (у оба правца пређе је око 350 милиона људи годишње), што би могло да донесе барем делимичан расплет кризе.
