Рогозин је требало да посети САД у другој половини фебруара. Први човек „Роскосмоса“ планирао је и сусрет са челницима предузећа „Боинг“, као састанак и са директором свемирске компаније „Спејс икс“ Илоном Маском. Осим тога, Рогозин је планирао и преговоре о новим споразумима за лансирање ракета „Протон“.
Међутим, директор НАСА Џим Брајденштајн јуче је повукао позив шефу „Роскосмоса“ Дмитрију Рогозину да посети САД. Како је објаснио, учинио је то због става низа политичара.
„Ја сам желео да се прилагодим интересима сенатора, због чега сам повукао позив“, додао је шеф Националне ваздухопловне и свемирске администрације САД.
Брајденштајн је у интервјуу за „Вашингтон пост“ изјавио да према мишљењу многих чланова Сената, позив Рогозину „није била добра идеја“.
Руски политиколог Александар Асафов за Спутњик истиче да су медији најпре писали да је разлог за отказивање гостопримства Рогозину хапшење сумњиве особе са бројним држављанствима, да би потом званични представник НАСА објаснио прави разлог.
„Прво су се појавиле претпоставке да је отказивање посете повезано са хапшењем Американца, за ког се испоставило да има четири пасоша, односно да је држављанин САД, Ирске, Канаде и Британије, и за кога се сумња да је шпијун. И наводно је отказивање гостопримства Рогозину у САД одговор на хапшење тог човека са четири држављанства“, објашњава наш саговорник.
Асафов додаје да је нешто касније НАСА издала саопштење да је посета отказана јер су америчко-руски односи на веома ниском нивоу и јер се део политичког естаблишмента у Америци, укључујући новоизабране чланове Конгреса, лоше и непријатељски односе према Русији.
Руски политиколог истиче да се то саопштење може разумети и као објашњење за поступак челника НАСА — посета првог човека „Роскосмоса“ отказана је из страха да би даље финансирање, па чак и постојање НАСА било доведено у питање. Иако су односи две земље заиста у веома лошем стању, требало би признати да је сарадња у космичкој области на добром нивоу и ваљало би је очувати, додаје Асафов.
„Америка без Русије не може даље да осваја свемир и да се бави скупим и научно-софистицираним радом. Американци немају средства да своје космичке бродове изведу у орбиту и принуђени су да нађу начин да сарађују са Русијом, макар у оквиру програма Међународне космичке станице. Али јасно је да су челници НАСА отказали посету Рогозину из страха да ће Конгрес обуставити финансирање америчке агенције за проучавање свемира. Мислим да се у много чему могу разумети страхови и поступак НАСА, иако са друге стране та одлука у пракси не иде у корист америчко-руској сарадњи у космосу и односима две државе у целини“, сматра Асафов.
„Одлука НАСА да откаже посету Дмитрија Рогозина доведи у питање реализацију заједничког руско-америчког програма, односно слање мисије на Венеру“, изјавио је заменик председника Савета Руске академије наука и научни руководилац Института космичких студија РАН Лав Зелени.
Према речима Зеленог, заједнички пројекат изучавања Венере предвиђа да руска страна изгради станицу за слетање свемирског брода. Име „Венера Д“, где је Д ознака за дугорочну станицу, указује да је руска страна била озбиљно заинтересована за тај пројекат. Руски научник додаје да је било планирано да радови на том пројекту буду завршени у року од пет година, почевши од 2014. године.
„Предвиђени рок је на измаку и научници су сада у недоумици да ли да наставе или да прекидају радове док је све још на ’папиру‘. Кључна тачка за даље радове на том пројекту је била планирана за пролеће 2019. године и зато је састанак Рогозина са Брајденштајном био веома важан“, објаснио је Зелени за руске медије.
Представници „Роскосмоса“ сматрају да је Брајденштајнов потез веома чудан, јер није обичај да се државна корпорација попут НАСА прво обрати новинарима. Стога руска страна још чека директан контакт и објашњење од америчких колега.
„Штавише, сматрамо да је у складу са изјавама и постигнутим договорима у октобру 2018. године Џим Брајденштајн требало директно да позове Дмитрија Рогозина и размотри новонасталу ситуацију и отказивање посете“, изјавили су представници „Роскосмоса“.
Александар Асафов сматра да се ситуација може променити са приближавањем следећих избора у САД 2020. године. Ова тема неће више бити у жижи јавности и стога ће бити веће шансе да се сарадња настави.
„Али у овом тренутку, мислим да је америчко-руска сарадња у свим сферама веома сложена и то управо из оних разлога које је поменуо директор НАСА. Имајући у виду да значајан део америчког естаблишмента у Русији види свог заклетог непријатеља, они се труде да стану на пут сваком могућем виду сарадње. Доналд Трамп види ствари нешто другачије, али он није једини представник америчке политичке елите“, објашњава наш саговорник.
„Ничија није до зоре горела“, Асафов сликовито објашњава ситуацију.
Руски политиколог сматра да се Трамп упорно труди да скрене пажњу Американаца са Русије на Кину и додаје да је нови амерички министар одбране Шенон недавно означио Кину као новог главног непријатеља САД.
„Што се више буду приближавали избори, Трамп ће јачати тај ’кинески вектор‘, чиме ће естаблишмент донекле удаљити од идеје да је Русија непријатељ број један, чиме ће се отворити могућност да се поново успостави ближа и успешна сарадња две земље. Понављам, Америка не може самостално да се бави изучавањем свемира, а сарадња у области освајања космоса је једна од области где је Американцима и даље неопходна руска помоћ. Па ипак, САД отказују Рогозинову посету, јер се плаше последица и критика заклетих русофоба који чине срж америчке политичке елите и утичу на доношење одлука о буџету и финансирању различитих државних агенција, укључујући НАСА“, закључује руски политиколог.
Дмитриј Рогозин је у САД требало да путује као први човек корпорације „Роскосмос“, али и као специјални представник председника Владимира Путина за питања међународне сарадње у области космоса.
Сматра се да историја сарадње у области космичких истраживања почиње 17. јула 1975. године, када су се совјетски космонаут Алексеј Леонов и амерички астронаут Том Стафорд руковали кроз специјалне отворе на свемирским бродовима „Сојуз“ и „Аполон“ на висини од 225 километара изнад Земље. Тај догађај је ставио тачку на дотадашњу свемирску трку и ривалство две суперсиле у космосу. Руковање двојице космонаута је уследило након претходно потписаног споразума 1972. године, које је предвиђало почетак заједничких цивилних истраживања у свемиру.
До данас, без обзира на бројне успоне и падове у руско-америчким односима, заједнички се ради на неколико великих пројеката, од којих је највећи и најзначајнији Међународна космичка станица. Изградња међународне станице почела је 1998. године лансирањем у орбиту руског модула Зарја. Свемирска станица се налази у орбити око Земље на висини од 360 километара, на типу орбите који се уобичајено назива ниска орбита. Стварна висина се мења по неколико километара пошто отпор атмосфере снижава орбиту, а повремено се врши корекција, односно подизање орбите. Станица дневно губи од 65 до 100 метара у висини. Планирано је да буде коришћена барем до 2024. године.
Међу осталим пројектима на којима се ради заједничким снагама је и пројекат ДАН, који се бави израдом активне опреме са неутронским генератором. Та опрема од 2012. године чини важан део научних апарата за изучавање површине Марса. Ту је и пројекат израде рендгенских система огледала за руски телескоп „АРТ-ХЦ“, који је део пројекта орбиталне астрофизичке опсерваторије „Спектар РГ“.
