Наиме, заменик италијанског премијера и лидер италијанског покрета Пет звезда Луиђи ди Мајо поручио је „Жутим прслуцима“ да не посустају. Подршку им је дао и његов коалициони партнер, председник Лиге и италијански министар унутрашњих послова Матео Салвини рекавши да „подржава пристојне грађане који протестују због председника који влада против свог народа“.
На питање како тумачити овакве поруке званичног Рима у контексту односа међу најзначајнијим земљама Европске уније, политиколог Александар Павић каже да је јасно да је италијанска влада доследна свом мандату.
„Они су и изабрани на тој антиглобалистичкој, антиимиграционој, антибриселској платформи и Матео Салвини само изражава оно због чега су га грађани и бирали и због чега је сада далеко најпопуларнији политичар у Италији. Он није био лицемер, није пробао да глуми јединство унутар ЕУ, тим пре што је и сам француски председник имао врло оштре речи критике за такозване популисте пре него што је мечка заиграла пред његовим вратима“, оцењује Павић.
Он подсећа да су и раније постојале варнице између италијанске владе и Макрона због имиграната, јер је француски председник инсистирао на томе да Италија буде „хуманија“ према мигрантима и да их пусти да уђу у Италију.
„Званични Рим је на то одговорио да је француска влада лицемерна јер они сами не пуштају мигранте из Италије да пређу у Француску, иако је то шенгенска зона. Тако да око тог кључног питања између Рима и Париза одавно постоји анимозитет“, објашњава саговорник Спутњика.
Према његовом мишљењу, Матео Салвини има пуно право да за Макрона каже да је „председник који влада против свог народа“.
„Макрон, наиме, ужива подршку од једва 25 одсто народа, док Салвини има далеко већу подршку и најпопуларнији је политичар у Италији, а његову владу подржава већина Италијана, о чему Макрон и сада, а и у будућности може само да сања“, категоричан је Павић.
Како каже, може се очекивати је да се реторика на релацији Рим–Париз заоштри, нарочито због предстојећих избора за Европски парламент.
„Сада се игра и на ту карту и политичари се сада заправо обраћају и гласачима, јер ће избори за ЕП у мају имати, ако ништа друго, оно велику симболичку вредност. Већ неко време тиња тај сукоб између бриселске бирократије и оних које је Брисел назвао ’популистима‘, а то је заправо народ који је обесправљен политиком штедње, политиком глобализације и политиком спасавања банака на рачун средње класе и обичних људи“, напомиње Павић.
Макрон је, истиче саговорник Спутњика, припадник „старог поретка“ у ЕУ, док су Салвини и Ди Мајо представници новог таласа који је уздрмао читаву Унију.
„Зато очекујем да ће се реторика заоштрити не само када је реч о односима Француске и Италије, већ и унутар целе Европске уније. Тачније, између снага које представљају бриселску бирократију, ту европску ’супердржаву‘ са једне стране и народа који је обесправљен, који тражи нова решења и то њихови политичари почну да раде за народ, а не за корпорације, банке и западни војноиндустријски комплекс са друге стране“, упозорава Павић.
Подсетимо, протести „жутих прслука“ почели су у Француској средином новембра због повећања такси на гориво и цена бензина. Касније су захтеви демонстраната проширени, а учесници протеста су незадовољни социјалном политиком француских власти наставили су да излазе на улице у целој земљи.
