Да љубав више не цвета између некадашњих најјачих савезника, САД и Европске уније, јасно је поодавно. То је најкраће а најјезгровитије окарактерисао председник Европског савета Доналд Туск након америчког покретања трговинског сукоба и са ЕУ.
„Поред таквих пријатеља, непријатељи нам не требају“, рекао је тим поводом Туск маја прошле године.
Ништа се посебно ту није прoменило осим што је ЕУ коначно признала да је њен дипломатски статус у САД деградиран, а да о томе није званично обавештена. ЕУ и њен амбасадор у Америци, Дејвид О’Саливен још се тим поводом нису званично огласили. Посредством дипломатских канала медијима су пренели незадовољство због те ситуације о којој су, како кажу, Брисел и Вашингтон у децембру већ разговарали. Јасно им је, наравно, да О‘Саливеново непозивање на одређене манифестације није питање протокола, већ је политичке позадине.
Познато је да је амерички председник Доналд Трамп незадовољан трговинском политиком ЕУ према САД, коју сматра штетном по америчке интересе. A зна се и његов негативан однос према НАТО-у, односно највећем броју чланица ЕУ у НАТО-у, којима стално пребацује да не испуњавају своје обавезе и заправо не доприносе сопственој безбедности већ искориштавају САД. А то што би требало да улажу у безбедност инвестирају у неке профитабилне економске пројекте.
Коментаришући најновија дешавања на линији Вашингтон–Брисел, аналитичар Саша Адамовић каже да је од почетка мандата америчког председника Доналда Трампа било јасно да он у међународним односима предност даје билатерали, а да много не полаже на мултинационалне организације или структуре каква је и ЕУ.
„Видело са да он има изразито негативан став према ЕУ, али и према неким државама ЕУ које су њена осовина, пре свих Немачкој и Француској. Потпуно је јасно да француски председник Емануел Макрон и немачка канцеларка Ангела Меркел у Трамповим очима немају неко посебно место и не уживају висок углед. То је до сада показано у много примера“, каже за Спутњик Адамовић.
Он подсећа да је Трамп од почетка подржао излазак Велике Британије из ЕУ, али и да је та Трампова нетрпељивост према Макрону и Меркеловој узвраћена и са њихове стране.
„Природно је да се у том случају делегација ЕУ, односно њен амбасадор у Вашингтону, ’деградира‘ и не ужива више статус какав је претходно имала у време неких других администрација. Наравно да ЕУ то тешко пада, али мислим да ће Трамп, као неку врсту притиска према Бриселу, задржати тај негативан однос према ЕУ какав је и до сада имао“, сматра Адамовић.
Разговори до којих је довело најновије затезање односа савезника са обе стране Атлантика, по његовој оцени, неће много променити ствари.
„Мислим да ће се у будућности наставити напетости између Вашингтона и Брисела и оне ће трајати све док и сама ЕУ не доживи извесну трансфромацију у правцу о нога што бисмо могли да назовемо „орбанизација“ ЕУ с обзиром на то да и саме америчке дипломате које подржавају Трампoву политику, траже од чланица ЕУ да поведу више рачуна о сопственом суверенитету“, каже саговорник Спутњика.
Да Вашингтон очекује трансформацију ЕУ, практично је најавио амбасадор САД у Бриселу, који није ћутао, за разлику од бриселског дипломате у Вашингтону.
У недавном интервјуу за Политико, амерички амбасадор у ЕУ Гордон Сондланд, назвао је ову организацију архаичном творевином. Према његовим речима, Европска комисија је „одсечена од стварности“ и бави се регулисањем небитних ствари, гушећи економски раст и иновације.
По Адамовићевој оцени, за односе Брисела и Вашингтона биће важни овогодишњи избори за Европски парламент, за које је кампања већ почела. „Борба за срце и душу Европљана на симболичном нивоу водиће се између снага које са те либералне глобалистичке стране предводи прилично уздрмани председник Француске Макрон, и са друге стране, националних, суверенистичких снага чији је симболични поредводник министар унутрашњих послова Италије, Матео Салвини“, мишљења је Адамовић.
Од те борбе умногоме ће, како каже, зависити не само како ће ЕУ изгледати у будућности, него и будући односи Брисела и Вашингтона.
По оцени овог аналитичара, домет разговора који две стране воде поводом дипломатског деградирања ЕУ у Вашингтону биће мршав.
„Сви ти разговори између Брисела и Вашингтона, чак и ако у неком периоду буде завладала нека врста примирја, па се амбасадору ЕУ врати статус, то је само једна пауза док се не десе неке друге ствари, пре свега у Бриселу. Јер у овом моменту ЕУ, односно бриселске бирократе, више и не знају у ком правцу ЕУ треба да иде. Да ли у правцу онога што предлаже предсеник владе Мађарске Виктор Орбан, у правцу нелибералне демократије, или ће ЕУ наставити правцем либералне недемократије, како је то већ неко приметио“, закључио је Адамовић.
