Разлози за то су, како је навео, многобројни. Први је пораст трошкова за одбрану који су за последњих пет година увећани за око 30 одсто, онда је ту Русија, за коју Јенсен тврди да настоји да подрије западно јединство и међународну сарадњу у многим областима, а потом следе религиозни и политички екстремизам, проблем миграције, али и све интензивнија борба суперсила за доминацију у свету која се директно одражава на стабилност и безбедност многих земаља широм света.
Стручњаци сматрају да није случајно што таква изјава стиже управо из Норвешке. Шеф руског Центра за изучавање проблема националне безбедности Александар Жилин истиче за Спутњик да је норвешки министар одбране изузетно добро обавештен човек, те да је са добрим разлогом и у право време поменуо ову болну тему.
„Норвешка, као земља у којој су се недавно одвијале највеће НАТО војне вежбе од Хладног рата, врло пажљиво прати све што се дешава у Европи и прави прогнозе. На прагу је излазак Велике Британије из ЕУ, а могући су и други дезинтеграциони процеси. Излаз из глобалне кризе индустријског друштва могућ је једино кроз рат. У таквом случају ситуација би могла да личи на Други светски рат, када је Европа била у рушевинама и становништво СССР-а масовно изгинуло и када су англосаксонски банкари на крају рата задовољно трљали руке“, поручује Жилин.
Њега чуде став многих европских држава које константно показују безвољност и млаку политику и чињеница да се те исте земље не брину саме о сопственом суверенитету, већ допуштају да о њиховој безбедности брину њихове „газде“.
Када је реч о томе које су те тачке које би могле бити епицентар нових оружаних сукоба у Европи, директор руског Института за савремени државни развој Дмитриј Солоников тврди да је једна од њих — Балкан.
Како објашњава Солоников, напета ситуација у Македонији, потпуно нејасна ситуација са Косовом и учестале провокације Приштине — ти проблеми се могу решити, али у пракси очигледно постоје неки центри утицаја који не дозвољавају регулисање ситуације и манипулишу „усијаним главама“.
Он указује да поред тих проблема постоји још једно жариште и то далеко ближе Русији, а то је Украјина. Све што се дешава на границама Украјине и Русије такође је европска зона одговорности, али у Украјини има подоста „усијаних глава“ које повремено призивају на почетак правог рата.
Са друге стране, ситуација у балтичким земљама је мање напета, али ипак није идеална. Што се тиче других држава Европе, наводи Солоников, могући су унутрашњи конфликти, као што је то, на пример, процес децентрализације у Шпанији.
„Не мислим да је могућ прави рат, али могуће је гушење локалних проблема“, наглашава наш саговорник.
Солоников упозорава и да, иако је могућност да рат избије мала, она ипак постоји, те подсећа на дешавања с краја прошлог века када је НАТО бомбардовао СР Југославију, „што нико није могао ни да очекује ни да сања“.
Истовремено, Јевгенија Обичкина са Московског државног универзитета за међународне односе упозорава да је изузетно лоше што не постоје никакви споразуми и инструменти унутар Европе који би могли да спрече избијање новог жаришта.
Она не искључује да је изјава норвешког министра само увертира обнављања озбиљних консултација војних ресора и дијалога какав је раније постојао између Русије и НАТО, те би ово требало сагледати као сигнал да се све стране мотивишу.
„Наравно да би министри одбране требало да брину о одбрани земље, а не о нападу, али у реалности, војска и различите војне институције постоје — због рата. Зато уопште није чудно када представник војног ресора говори о рату. Друга је ствар што је он констатовао реалност, а то је да су се односи у Европи веома искомпликовали“, закључује Обичкина за Спутњик.
