Како је рекла, у унутрашња питања Југославије Америка се мешала уз образложење „успостављања мира и ограничавања војног потенцијала земље“.
Она је такође навела и мноштво других примера, почевши од изјаве некадашњег председника САД Вудра Вилсона, који је још у марту 1913. године рекао да намерава да „научи“ државе Јужне Америке да „бирају добре људе“, под изговором да је то потребно зарад заштите „националних интереса Америке“.
Потом је, како је указала, „лексикон“ америчке администрације почео да се развија, што је резултирало тиме да је Хари Труман у изјави нацији оправдао нуклеарни напад на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки.
Многобројне изјаве сличног контекста, навела је Захарова, стизале су за време Хладног рата против Русије, Кубе, Вијетнама и других земаља.
Тако је и Двајт Ајзенхауер у марту 1960. године изјавио да Вашингтон неће дозволити да на западној полулопти доминира „међународни комунизам“.
У последње време ово мешање је дошло до врхунца, истакла је, те је подсетила на војну операцију у Југославији, Ираку и Сирији.
