У присуству великог броја младих и афирмисаних уметника, такмичара и гостију, бројних новинара, министар културе и информисања Владан Вукосављевић и оснивач фестивала редитељ Емир Кустурица најавили су још једну уметничку чаролију на Мећавнику.
Фестивал је отворио глумац Славко Штимац, коме је ове године посвећен програм „Ретроспектива великана“. Њему је додељена награда за будуће филмове.
„Ушли смо у 12. годину и ја нисам знао како да почнем овај говор. Да кажем да филм достиже свој зенит, нећу да вас лажем. Зенит је досегао седамдесетих година прошлог века док сам ја био студент. Нетачно би било и рећи да филма више нема. Ако кажем да филм тражи свој пут, личило би на тражење Бога, а има оних који желе да га убију. Можда би требало кукати над редитељским занатом. Можда би требало рећи да у овом послу има много будала, али није моје да одређујем ко је будала, а ко не“, рекао је Кустурица.
„Могао бих на овом месту да окривим Холивуд, а имам шта да кажем на ту тему, али нећу, јер имам меру. Запрепастио сам се ушавши у кућу свог пријатеља чије дете на ’Гуглу‘ скролује филмове и не зна који да гледа, па би у будућности могли да се тренирају људи који би тражили те филмове. Помогло би ако бих узвикнуо ’Филм је мртав — живео филм‘ пошто је филм абдицирао и препустио све дигиталној слици. Пошто су већ убили Бога, направили су електронску слику, а то је оно чему се сви крећу. Људи иду електронској слици, као што су некад ишли Светом Тројству.
Уместо да иду Богу, они иду себи и мноштву властитих слика које постају, свака за себе, део неке идолатријске пропаганде. Ако бих се дотакао историје, рекао бих да наши историјски филмови изгледају као свечане академије, али нећу, јер и свака будала зна да прављење филма није исто као правити водоскок или ријалити.
Могао бих рећи да филмови настају из амбијента. Он не може да настане ако у комуни не постоје услови за то. Можда је било боље почети са идејом да је филм побегао на телевизију. Како је филм увек био на телевизији, не може се рећи да је побегао.
Филм се сакрио у рекламама. Филм је извукао свој нови језик из динамике где се нешто рекламира. Можда је било боље почети са идејом да је филм као море, али пошто Србија нема море, то је онда тешко. Србија има реке и језера, па тамо постоје мрестилишта. Можда бих могао рећи да сам и ја риба, али да много причам. Разлог за ћутање рибе је њена супериорност. Велико је питање зашто риба ћути — она ћути зато што јој је све јасно“, речи су Емира Кустурице.
Кустурица је затим реч препустио министру културе Владану Вукосављевићу.
„Тешко је почети после оваквог увода. Овде је присутна атмосфера креативности и надахнућа која све људе доводи на ово место. Сан сваког села је да постане главни град, али десило се да једно село већ 12 година постаје престоница филмске уметности у целом свету“, рекао је Вукосављевић.
„Светлост са Мећавника већ 12 година осветљава целу нашу државу, регију и свет уметности и културе. Ако бисмо повукли линије одакле су наши гости долазили овде, нацртали бисмо крвоток једне културе и уметности чије је срце на Мећавнику. Ово је место где се састају студенти из целог света да уче од великих, па велики и значајни могу да виде да њиховим стазама сад долазе млади лавови. Сан је сваког јајета да постане живо биће. Сан сваког лава је да види оне који долазе после њега. Верујем да ће сви великани филмске уметности, а први међу њима Емир Кустурица, као један од лавова, предводити тај чопор који ће моћи да угризе и поједе овај свет баналности и дâ снагу филмској индустрији. Емира Кустурицу су живот и уметност калили, али га нису прекалили, па ће он, на радост свих нас, наставити да ради. Желим му успех и да светлост са Мећавника обасјава све око нас и да сваке године све већи број људи долази овде да се зарази вирусом културе и да преноси тај вирус даље како би се од света спасло шта се спасти може“, рекао је министар културе.
После церемоније уследила је пројекција Кустуричиног филма „Пепе, један узвишени живот“, документарац посвећен Хозеу Мухики.
Мећавник ће и овог јануара угостити велика имена светске кинематографије као што су Мет Дилон, Серђи Лопез, Марчело Фонте, Адријано Тардиоло и Лука Чиковани, редитељи Давид Оелхофен, Адилхан Јержанов, Дамијано и Фабио Диноћенцо, као и продуцент Андреа Гамбета.
Наредних дана очекује се велики број радионица на којима ће млади уметници имати прилике да разговарају са великанима светског филма, а у такмичарском програму наћи ће се 21 остварење које ће се надметати за награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје.
Такмичаре ће оцењивати међународни жири у којем су глумица Стана Катић, Слободан Деспот, издавач и писац српског порекла који пише на француском језику, и Танкред Рамон, француски режисер документарних филмова и продуцент аудиовизуелних садржаја.
