Иако се вредност највеће криптовалуте, биткоина, током 2018. године смањила пет пута, добра вест је што се тај пад није одразио на светску економију, пише руски лист „Взгљад“. Наиме, биткоин се почетком прошле године продавао по цени од преко 20.000 америчких долара, док је данас његова вредност нешто мања од 4.000.
Било како било, још увек је рано говорити о томе да ли је тај „криптовалутни мехур“ пред пуцањем — с једне стране тржиште криптовалута доживљава невероватну кризу, а с друге, његова укупна тржишна капитализација и даље је седам пута већа него што је то био случај пре две године.
Према мишљењу генералног директора руске компаније за корпоративно осигурање „СБ Топ тајм“ Арсенијa Појарковa, када је у питању биткоин не треба још увек бити оптимистичан, већ се може очекивати да ће ускоро достићи вредност од 2.000 долара, чиме ће многе биткоин „фарме“ постати апсолутно нерентабилне, а такав расплет догађаја би се већ могао одразити на светско тржиште.
Како објашњава, да би се „мајновање“ биткоина уопште исплатило, његова вредност би требало да буде виша од 5.000 америчких долара, што је и резултирало да Британци и Кинези стопирају своје мегапројекте изградње комплекса за „рударење“ криптовалута, а велике финансијске корпорације преусмерили су своје пословање на друге послове.
Међутим, биткоин је пронашао једну сасвим другу нишу, а реч је о финансијским трансакцијама између Русије и Кине, поготово у светлу новонасталих компликација и пораста трошкова приликом слања новца. Наиме, још средином 2017. године готовина је практично нестала приликом обављања трансакција на релацији Русија—Кина, а роба је упркос томе наставила да иде. Поставља се питање, где је нестала готовина?
Ствар је у томе, објашњава Појарков, што се тржиште једноставно преоријентисало на слање новца путем криптовалута. Њихова нестабилност по питању вредности се не одражава у великој мери на ове трансакције будући да целокупан процес пребацивања готовине у криптовалуту, затим слање те валуте и потом поновно пребацивање у готовину захтева свега неколико минута.
Као резултат ових брзих трансакција минимализује се ризик од губитака због курсне разлике, што је довело до тога да се такве трансакције врше на дневном нивоу у мултимилионским износима. Једини проблем јесте што међу тим трансакцијама има доста и оних који спадају у сиву зону економије.
Појарков истиче и да се, упркос паду вредности, управо због ових могућности тржиште криптовалута учврстило и развило —довољно је само подсетити да у одређеним земљама грађани могу путем криптовалута да плаћају порез.
„Криптовалута никада није имала све форме и функције које је имала готовина, али је изузетно добра када је реч о финансијским трансакцијама. Стога, не треба очекивати да ће тржиште криптовалута пропасти, штавише, можемо очекивати да процвета, и то у новом сјају“, истиче он.
Додаје и да тек предстоји борба за ово тржиште криптовалута, односно у домену обављања трансакција — та борба заправо још увек није ни почела. „И док се свет и даље бави доларом, валутом коју подржава и на којој је базирана читава светска економија, криптовалуте само скупљају своју снагу“, закључује Појарков.
