Док председник САД Доналд Трамп машта да изгради зид на граници са Мексиком и бори се против режима председника Венецуеле Николаса Мадура, Кина са друге стране покушава да ојача своје економске и политичке везе, великодушно инвестирајући у регион. Према подацима Економске комисије УН за Латинску Америку и Карипски басен, од 2005. године до 2016. године Кина је инвестирала у регион око 90 милијарди долара.
Уз то, власти Кине су још 2015. године, објавиле да имају планове да до 2025. године удвоструче робну размену са Латинском Америком са тадашњих 250 до 500 милијарди долара. Према подацима комисије, за кинески капитал посебно је интересантан сектор интернет технологија Латинске Америке. Кинеске компаније су 2017. године уложиле 18 милијарди долара у ову област. Кина је на тај начин постала највећи улагач међу иностраним инвеститорима у технолошки сектор.
На тржишта Латинске Америке покушавају да уђу практично сви кинески технолошки гиганти. „Диди“ (кинески еквивалент „Уберу“) је купио бразилски ланац такси удружења „99 Таксис“. ТЦЛ је формирала заједничко предузеће са највећим локалним произвођачем електронике „Радио Викторијом“. „Хуејин блокчејн вентур“ уложио је у аргентински „Рипио сервис“ обраде електронских плаћања у биткоинима, а компанија за бајкшеринг „Мобика“ отворила је свој сервис у Мексику и Сантјагу.
На први поглед, може се рећи да је на Латинску Америку једноставно применити кинески рецепт и искуства, јер се државе региона сусрећу са сличним проблемима као и Кина пре неколико година. Ту се најпре мисли на одсуство кредитне историје становништва, неразвијеност финансијских и логистичких услуга итд. Осим тога, регион је веома хетероген што се тиче економског развоја. Зато су кинески инвеститори пре мотивисани политичким интересима, него пуком рентабилношћу, каже за Спутњик кинески експерт Џоу Ронг.
„Ако се постави питање има ли више економских или политичких основа за кинеске инвестиције у државе Латинске Америке, рекао бих да је наравно инвестирање у развој државе економски целисходније, док се у сарадњи са мање развијеним државама може приметити политички траг. Ипак, економски развој држава Латинске Америке, неравномеран је и може се рећи да су централне државе континета развијеније од Карипског басена. Требало би рачунати са новим индустријским силама, као што су Бразил, Аргентина и Мексико и јасно је да би инвестирање у ове земље могло да стимулише технолошки развој региона. Али, што се тиче других, мање развијених држава Латинске Америке и Карипског басена, плашим се да ту Кина заправо помаже овим државама да изграде базичну инфраструктуру. Ту се пак не може говорити о дубокој технолошкој сарадњи“, истиче Ронг.
Међутим, економска корист ипак постоји. Као прво, државе Латинске Америке су тржиште за које се сад вреди борити и наћи своју нишу, а Кина и те како има шта да понуди. Произвођач смартфона „Сијаоми“ није погрешио што је отворио своју радњу у Колумбији. Кинески паметни телефони се продају „као алва“ у Мексику, Бразилу и Чилеу.
Испоставило се да је инвестиција од 180 милина долара кинеске „Тенсент“ у бразилску „Нубанк“, највећу финансијску компанију у држави, била пун погодак. Коначно, неке латиноамеричке државе које немају развијено домаће тржиште, богате су ресурсима и стога су интересантне Кине. Власти Венецуеле су издвојиле седамдесет милиона долара на развој технологија националне безбедности.
Конкретно, ради се о фирми „ЗТЕ“ која је постала главни испоручилац опреме за електронску идентификацију грађана.
