Ако ништа друго, приштинске власти би могле да уђу у Гинисову књигу рекорда као једина власт у свету која је забранила саобраћај возилима са уредним регистарским таблицама само зато што им се не свиђа одакле долазе.
Пошто Београд ипак није потрчао да призна самопроглашену независност Косова упркос стопостотној такси на српску робу којом га је крајем новембра прошле године „частила“ Приштина, влада Рамуша Харадинаја није заказала у креативности. Најавила је меру каква до сада ником у свету није пала на памет.
„Категоричан сам по питању тога да, у овом тренутку, поред такси треба наметнути мере и за возила. Већ смо спремили сву потребну документацију за забрану кретања возила из Србије“, најавио је заменик косовског министра унутрашњих послова Изми Зека.
Није, додуше, прецизирао када би то могло да се деси, али од Приштине више ништа не може да чуди, па ни увођење те политичке мере у којој нема разума, каже за Спутњик политиколог из Грачанице Стефан Филиповић.
Он подсећа да је проблематика везана за регистарске таблице регулисана Бриселским дијалогом, између осталог и тако што аутомобили са таблицама из централне Србије нормално саобраћају на Косову и Метохији.
То би, дакле, било и кршење бриселског дијалога, али као да би то Приштини било први пут.
Филиповић указује на сву апсурдност такве мере која није нормална, ни правно могућа ни из приштинске тачке гледишта јер себе сматрају државом, а Србију суседном државом. А ни у једној нормалној држави која је део међународног саобраћаја и међународног зеленог картона, нико вас не дира и можете нормално да путујете у земљу у коју хоћете, указује саговорник Спутњика.
На питање колико би то штете нанело Србима на КиМ, тај политиколог подсећа да камиони из централне Србије већ не иду на Космет са робом због такси од 100 одсто и да би та мера то само потврдила. Он указује да би, уколико би до тога дошло, то био велики проблем, јер би најдиректније утицало на могућност кретања, поготово Срба јужно од Ибра.
„Породице на Косову и Метохији, нарочито на југу, готово све су успеле да региструју своја возила у неком од градова централне Србије. На пример наша православна црква зато што припада Епархији рашко-призренској, већином има новопазарске таблице. Знам да готово свако домаћинство, да кажемо 70 одсто српских домаћинстава, има аутомобил да ли са београдском или неком другом регистрацијом. Горанци, на пример, већином имају новосадске и београдске таблице“, објашњава Филиповић какве би проблеме проузроковала таква мера.
Када су на КиМ, према Бриселском дијалогу, уведене и косовске таблице, а забрањене српске за градове на Косову и Метохији, највећи број Срба, поготово они на југу, регистровао је своје аутомобиле у централној Србији, пошто аутомобили са тим таблицама могу несметано да се крећу по Космету.
Филиповић, међутим, напомиње да је немогуће по било којем праву забранити саобраћај и да би Приштина такву забрану морала да подупре неким механизмом, односно опет неком таксом на оне који имају те таблице, попут обавезне куповине албанског осигурања на годину дана, или неких пробних таблица на месец дана.
„Искрено се надам да је ово само нека празна пушка, глупа викенд вест, да од тога неће бити ништа и да ће бити мало разума“, каже Филиповић, истичући да би увођењем такве мере Срби јужно од Ибра, практично, остали без аутомобила. На северу је каже, другачије, јер га контролишу Срби и то је фактичко стање, шта год Албанци предузимали.
На питање да ли оваквим новим санкцијама Приштина шаље поруку да неће враћати таксе и да их наставак дијалога у ствари уопште не занима, саговорник Спутњика каже да му је из свакодневног животног искуства на Косову јасно да је то што неко назива притисцима на Албанце обична празна прича.
„Нема притиска. Ако њима Американци кажу једно, тако ће и да буде. Није било реалне, објективне поруке: ’Скините таксе‘. То је било само онако, дипломатски. А што се тиче ЕУ, ко њих више сматра озбиљним. Њих нико више и не слуша. Неке америчке НВО на Косову имају већи утицај него Канцеларија ЕУ“, указује тај политиколог из Грачанице.
Према виђењу политиколога Јелене Вукоичић, последњи потези Приштине заправо су израз немоћи, а не снаге.
Повлачење признања њихове самопроглашене независности од стране 12 држава и прошлогодишњи дебакл приликом гласања о пријему Косова у Интерпол показали су како они стоје на међународном плану, каже она.
„Једноставно, њихове шансе да уђу у УН у овој ситуацији су, практично, непостојеће. Схватили су да њихова снага копни и да ће сигурно у времену које долази та ситуација постати све гора, да они у међународној политици губе позиције, односно да слаби глобална и уцењивачка снага САД које су и креирале тај пројекат“, истиче Вукоичићева за Спутњик.
Зато она увођење такси и најаву нових санкција види као „низ очајничких мера које посматрачу делују надреално“.
„Просто, то је тотално екстремна политика чак и за косовске Албанце. То је нешто што је њихов очајнички потез, то је израз немоћи на међународној политичкој сцени коју они покушавају да компензују том врстом насилничке и потпуно апсурдне, неразумљиве политике, којом штете и себи“, оценила је саговорница Спутњика.
Они, како сматра, просто више не знају шта да ураде и најаве свега и свачега су знак да их је ухватила хистерија.
Вукоичићева напомиње да су Приштина и људи који стоје иза ње направили план да Косово заокружи своју државност и он је већ требало да буде реализован. Сада виде да практично немају начин да то постигну, већ да морају да направе неки договор са Београдом. А Бриселски преговори су, како додаје, за њих увек били шарада и ни Албанци ни Американци их никада нису доживљавали озбиљно.
„Наравно да је то притисак на Србију, али ја не верујем да неко мисли да ће Србија због увођења такси да призна Косово. Зна се да она то неће урадити. Они су се просто нашли у једном врзином колу, у ситуацији из које немају излаз“, сматра она, истичући да Косово губи фокус у очима америчке администрације, која је планирала да то питање заврши много раније, сигурно највише 10 година од самопроглашења независности.
Иако је то њихов пројекат са великом војном базом и важно им је да су ту присутни јер одатле контролишу неке друге тачке у Европи, сада имају далеко приоритетније геополитичке тачке од Косова, јер им се у међувремену отворило више жаришта, објашњава Вукоичићева.
„Мислим да ће ова година бити пуна тензија и доста тешка, првенствено за Србију. Американци због својих приоритета и избора који им долазе 2020. године, а косовски Албанци просто због тога што више не знају шта друго да ураде, покушаваће на све начине да појачају притиске. Нормално, циљ им је независно Косово у УН. Али нисам сигурна да и они верују да то на овај начин могу да постигну. Али они више немају начин“, истиче саговорница Спутњика.
Навикли су, каже, на политику силе, онако како су увек и радили.
„Понашају се као да је ово и даље 1999, одмах након бомбардовања Србије, а не 2019. година у којој свет изгледа потпуно другачије“, закључује Вукоичићева.