Скитница марксиста по имену Капитал лута улицама Москве са фанатичним сјајем у очима. Тражи своје украдене ципеле, које су му потребне како би преживео. Истовремено, сања о томе да пронађе место на овој земљи на којем су непобитне догме комунизма постале стварност. Уместо тога, на крају свог пута, добија неупоредиво значајнију „вечну вредност“, тако своје краткометражно остварење најављује Иван Перекатов, такмичар 12. Међународног филмског и музичког фестивала „Кустендорф“.
Редитељу из Москве то је дипломски филм којим је завршио студије на Филмској академији Никите Михалкова.
Перекатов је открио за Спутњик да је „Капитал“ комедија настала по истинитој причи.
„Лично познајем бескућника кога зову Капитал. Он је комуниста, али је његов надимак произашао из тога што се свима хвали да је милионер. Нема жељу да ради и сматра да свет треба да се окреће око њега. На тај начин сам хтео да покажем ту идеју капитала и шта је он у ствари. Рођен сам у капиталистичкој, великој држави. Али она није била велика због комунизма. Сматрам да је комунизам погрешна идеја“, каже редитељ за Спутњик и додаје да обожава Кустурицу и његове филмове.
„Разликујемо се у размишљању о том комунизму, али поседујемо неке друге заједничке ствари. Поглед на уметност пре свега.“
На питање у чијим рукама је највећи капитал данас Перекатов, ипак, нема прецизан одговор.
„Мислим да га сви имамо у својим рукама. Што се тиче глобалног, великог капитала, искрено — не знам ништа о њему.“
Наш саговорник истиче да се у Србији осећа као код куће.
„Руси и Срби су браћа заувек. То није само фраза. Ниједном се нисам разочарао у вашу земљу. Овде сви мисле да сам Србин. И почињу да причају са мном на српском, онда им кажем да га не разумем, да сам Рус. Људи ме овде љубе три пута на православни начин, али и даље причамо на енглеском“, наглашава он и каже да му је посебно драго што се његово прво учешће на међународном фестивалу одиграва у братској држави.
Перекатова смо питали и какав је осећај учити од најбољих, с обзиром да је студирао на Филмској академији Никите Михалкова.
„Михалков води глумачку секцију, а ја сам био на редитељској. Имао сам прилику да присуствујем његовим предавањима за глумце. Невероватан је. То што он ради са глумцима, то све личи на магију. Способан је да за један минут преокрене стање човека на потпуно другу страну. И то изгледа као да шапуће, да баја нешто. Био сам на његовој радионици и распитивао се о томе. Морам признати да ми је поверио професионалне тајне.“
Одмах смо инсистирали да нам их открије.
„Најважнија је атмосфера. Кад глумац закорачи на позорницу или у кадар, Михалков чини све од себе да се уметник осећа као код куће. Глумац тада може да осети себе, да се опусти, да се отвори. Онда сам почне да импровизује и у том тренутку редитељ је у стању да из њега извуче максимум. То што уједињује ово Кустуричино место и Михалковљеву академију је та атмосфера.“
На крају смо покушали да сазнамо нада ли се млади уметник главној награди Златном јајету на овогодишњем „Кустендорфу“.
„Наравно да ћу бити срећан ако га освојим, али је конкуренција велика, морам да признам.“
