Са изласком те партије Влади је потребно шест посланика из опозиционих или независних странака како би јој се изгласало поверење и избегли превремени избори.
Наиме, како објашњава Герасимос Хионис, политички аналитичар и новинар Спутњика Грчка, без коалиционих партнера Сириза је остала са 145 гласова у Парламенту, док је за ратификацију Преспанског споразума и успешног спровођења гласања о поверењу неопходан 151 глас.
Хионис каже да је редакција Спутњика у Грчкој из извора у самој Сиризи сазнала да је Ципрас успео да обезбеди неопходну већину за сутрашње гласање.
„До јуче је још била тајна ко су тих шест посланика који ће подржати Ципраса. Међутим, током дана, они су један за другим изашли у јавност и потврдили спремност да подрже владајућу партију. Међу њима је министарка туризма Елена Контура из партије Независни Грци, као и још троје њених партијских другова, Василис Кокалис, Фанасис Папахристопулос и Костас Зурарис. Глас владајућој партији даће и независна посланица Катерина Папакоста и посланик партије Потами Спирос Данелис. Дакле, не остаје много сценарија развоја догађаја у вези са гласањем о поверењу Влади — Ципрас је обезбедио већину како би се гласање обавило у његову корист“, категоричан је Хионис.
И Никос Пелпас, дугогодишњи дописник грчке телевизије ЕРТ из Београда, верује да је Ципрас обезбедио већину за подршку својој Влади.
„Све то што се дешава у Скопљу и Атини личи на неке трансакције и договоре како би се обезбедила већина, у случају Грчке за поверење Влади Алексиса Ципраса, док је у Скопљу то било за Преспански уговор, односно уставне промене. Ципрас је по свој прилици пронашао тих шест посланика, тако да ће у среду Влада Грчке добити поверење“, каже Пелпас за Спутњик.
На питање да ли је та краткотрајна криза Ципрасове Владе назнака да би га Преспански споразум могао коштати успеха на следећим изборима у октобру, Пелспас каже да истраживања јавног мњења показују да грчки премијер губи два до три одсто гласова због споразума Атине и Бивше Југословенске Републике Македоније.
„Сва истраживања показују да Сириза неће бити победник наредних парламентарних избора. Победник ће, највероватније, бити Нова демократија, партија деснице, која за сада, према истраживањима, има 36 одсто подршке бирача, док ће Ципрас имати 24 одсто. Дакле, анкете за сада не говоре да ће они добити апсолутну већину како би сами формирали Владу, али са овим процентом Нова демократија неће моћи да влада самостално. Биће им потребан коалициони партнер како не би ишли на неке нове изборе“, наводи Пелпас.
Историчар Александар Раковић дели став да Ципрасова Сириза неће однети победу на наредним изборима у Грчкој, али то више није ни важно, јер ће грчки премијер до тада „завршити посао“.
Посланици који ће у среду гласати за поверење Влади такође ће гласати и за Преспански споразум када то питање дође на дневни ред, уверен је Раковић. На тај начин ће се, додаје, завршити овај процес који је био мучан за све.
„Међутим, како видимо у Македонији, Таљат Џафери је почео да потписује законе, што је апсурдно. То је у ствари политички преврат, јер је Иванов и даље председник Републике, али њега потпуно игноришу. У овом расплету ситуације у Македонији смо заправо видели да више не важе никаква правила, да ће се по сваку цену налазити већина, па и по цену притисака, уцена, поткупљивања. Видимо да је демократија коју је Запад донео само једна фасада, а заправо је на делу голо насиље“, оцењује Раковић.