Као доказ да су истраживачки новинари дошли у посед фотографије поменутог међуножја, бројне редакције су је објавиле преко целих насловних страна — corpus delicti!
Тако је баш та, најважнија слика дана и епохе времена у ком живимо завршила на извол‘те у свим киосцима, на рафовима продавница и маркета, понегде тик уз свеж хлеб и вруће кифлице са сусамом.
Читај и гледај, Србијо!
Та доминантна фотографија уредно је изложена као дневни тираж најчитанијих новина, баш поред албума са сличицама, стрипова, забавника, тинејџерских часописа са пригодним поклончићима.
Налази се, често, баш у нивоу деце која радознало цуњају по самопослузи и ведрим погледима претрчавају по штампи у потрази за суперхеројима.
Фотографија нашег националног узнесења завршила је и у фризерским салонима, зубарским чекаоницама, геронтолошким читаоницама, кафићима, бистроима, боље опремљеним пекарама где може удобно да се завали и доручкује уз јутарње новине.
Слика свеопштег друштвеног просвећења и зенитне тачке вишегодишњих свеобухватних реформи коначно је осванула и запљуснула читаву државу.
Носе је типови испод мишке, молери је потурају „да не кане фарба“, а провинцијске домаћице могу њом да очисте прозоре, па и да замотају теглу зимнице коју шаљу на далек пут — студенту у главни град.
Свашта може да се уради са тим бриљантним насловницама од хартије (још ексклузивних фотографија погледајте унутра), журналистичким подвизима који у својој суштини представљају нови вредносни и морални стуб ове земље.
Наравно, није ни нужно да се посебно наглашава, фотографија која је прави позитивни културолошки шок има највише прегледа, шерова, лајкова, коментара на свим друштвеним мрежама и „најкликабилнијим“ сајтовима и порталима.
Зато је потпуно нејасно зашто је Министарство културе најавило пријаве против свих таблоида који су на насловној страни објавили те, како наводе, порнографске садржаје, када су управо ти садржаји у најбољем маниру западних трендова којима стремимо. Чак су их и превазишли за неколико копаља.
Далеко је одмакао експеримент медијске кретенизације друштва да би се лако зауставио административним мерама и кабинетским саопштењима.
Предано и темељно су се годинама померале границе новинарске храбрости и прегалаштва, перманентно су се газили сви досадни новинарски кодекси и смарајуће лекције понете из куће, од учитељице или из високих школа.
Упорно се овде, из броја у број, из емисије у емисију, води принципијелна уређивачка политика скидања гаћа, брусхалтера, завиривања испод брачних кревета, шпијунирања клозета, копања по најинтимнијим мрачним истинама.
И да се све то сада врати уназад?!
Неће моћи!
Народ хоће да види наставак. Расплет. Епилог. До последњег младежа! Све!
Нисмо још дотакли дно. Има још.
Видећете, колико сутра.
