Матео Салвини је позвао француског председника Емануела Макрона да ухапси и испоручи Италији десетине терориста за које се верује да се деценијама крију у Француској.
„Мислим да је време да захтевамо од француског председника да не дозволи да терористи који су убијали Италијане слободно шетају Француском и пију шампањац“, рекао је Салвини.
Сматра се да се 50 италијанских терориста склонило у Француску, како би избегли осуде за убиства и бомбашке нападе.
Примедба италијанског министра унутрашњих послова уследила је након изручења Ћезареа Батистија, који је стигао у Рим 14. јануара након готово четири деценије проведене у бекству.
Батисти, бивши терориста којег су италијанске власти тражиле због четири убиства почињена средином седамдесетих, ухапшен је у боливијском граду Санта Круз де ла Сиера током викенда и очекује се да ће одслужити доживотну робију у Италији.
Батисти је провео скоро 20 година у бекству у Мексику и Француској, где га је штитила „Митеранова доктрина“ из 1985. Бивши француски председник Франсоа Митеран понудио је азил бившим италијанским терористима, уз услов да се одрекну својих злочина у прошлости.
Године 2004. Батисти је избегао да плати кауцију у Француској и преселио се у Бразил, где је живео три године до хапшења у Рио де Женаиру 2007. Четири године касније, одлазећи председник Бразила Луис Инасио Лула да Силва донео је указ којим се одбија изручење Батистија Италији и он је ослобођен.
Убрзо након што је Жаир Болсонаро изабран за председника Бразила у октобру прошле године, обећао је Салвинију да ће изручити Батистија. Бразилски суд је издао налог за његово хапшење прошлог месеца и он је на крају ухапшен у Боливији.
Италијанско-француски сукоб
Ово није био први пут да Салвини јавно напада Макрона. Недавно је италијански министар унутрашњих послова описао француског председника као „проблем француског народа“, коментаришући протест покрета „Жути прслуци“.
Осуђујући насиље током протеста широм Француске, Салвини је подржао „поштене грађане који протестују против председника који влада против свог народа“.
Расцеп између Француске и Италије појавио се прошлог лета, када је званични Рим одбио да прихвати стотине нерегистрованих миграната спашених из мора. То је натерало француског председника да оцени одговор италијанске Владе на кризу због брода „Акваријус“ као „неодговоран“ и „циничан“.
Рим је, са друге стране, напао Париз због одлуке да примора мигранте који су се домогли Француске да се врате у Италију, прву земљу ЕУ у коју стижу морским путем.
