„О овом питању ће се разговарати и, наравно, засад неће бити никаквог потписивања“, одговорио је Ушаков на питање да ли треба очекивати даље кораке за проширење гасовода „Турски ток“.
Путин је у интервјуу српским листовима уочи своје посете Београду изјавио да „Гаспром“ развија различите опције за продужетак копненог транзитног крака гасовода према Европи, а један од њих предвиђа транспорт горива дуж руте Бугарска–Србија–Мађарска са приступом гасном дистрибутивном центру у Баумгартену у Аустрији. Међутим, земље ЕУ које су заинтересоване за руски гас требало би да добију гаранције да планови за наставак „Турског тока“ неће бити ометени политичком одлуком Брисела, нагласио је руски председник.
Пројекат „Турски ток“ подразумева изградњу гасовода који се састоји из два крака, капацитета од по 15,57 милијарди кубних метара.
Први крак је предвиђен за испоручивање гаса турским потрошачима, а почеће да ради током ове године. Други крак је намењен за снабдевање земаља јужне и југоисточне Европе, а његово пуштање у рад планирано је за 2019. годину.
Он је додао да ће Путин током посете Србији такође разматрати и погоршану ситуацију на Косову.
„Наравно, разговараће се и о регионалним и актуелним међународним питањима. Међу њима је, наравно, и проблем Косова. Сви знају да се ситуација око Косова погоршала због низа провокативних корака косовских Албанаца“, објаснио је Ушаков.
„Наш став који ће бити изложен је сасвим јасан, конзистентан и заснован на међународноправним оквирима“, додао је он.
Помоћник руског председника потврдио је да ће у оквиру ове посете бити потписано више од 20 припремљених докумената, укључујући и из области енергетике.
„Овај пакет докумената покрива скоро све области заједничких активности између Русије и Србије: то су и спољна политика, енергетика, индустријска сарадња, железничка инфраструктура, социјална заштита, образовање, дигиталне технологије, иновације, истраживање свемира и тако даље“, додао је он.
Москва се нада да ће ове године бити потписан споразум о режиму слободне трговине између Србије и Евроазијске економске уније (ЕЕУ), рекао је Ушаков.
„Ради се о томе да ће увођење режима слободне трговине између Србије и Евроазијске економске уније допринети повећању робне размене. Воде се активни преговори о овом питању и надамо се да ће он бити потписан ове године“, прецизирао је Ушаков.
Евроазијска економска унија формирана је на основи Царинске уније и Јединственог економског простора и на снази је од 1. јануара 2015. године. Чланови уније су Белорусија, Јерменија, Казахстан, Русија и Киргистан.
