Кјодо наводи да план предвиђа могућност дефакто предаје Шикотана и групе острва Хадонаи Јапану. Притом, према мишљењу представника администрације јапанског премијера, предаја друга два острва — Итурупа и Кунашира — у овој фази не делује реално.
Према наводима јапанске агенције, администрација је убеђена да је предаја Итурупа и Кунашира Јапану мало вероватна и да ће преговоре са Москвом довести у ћорсокак.
Токио сматра да постоји основ за предају два од четири острва и да томе може да послужи совјетско-јапанска Заједничка декларација из 1956. године. Међутим, будући да овај план може да изазове критике, јер подразумева одустајање Јапана од територијалних потраживања острва Итуруп и Кунашир, Абе намерава да пажљиво прати мњење јапанске јавности о овом питању.
Истовремено, премијер Јапана је песимистичан и у погледу треће опције која је раније разматрана — предаје Шикотана и острва Хабомаи са каснијим наставком преговора о преостала два острва.
Абе ће 21. јануара кренути у званичну посету Русији, где ће разговарати са председником Владимиром Путином. Пре недељу дана у Москви су састанак одржали министри спољних послова Јапана и Русије, Таро Коно и Сергеј Лавров. Након преговора, руски министар је истакао да Москва не намерава да расправља о свом суверенитету над јужним делом Курилских острва. На конференцији за новинаре два дана касније, Лавров је такође изјавио да захтев да се ове територије предају Јапану противречи обавезама Русије према повељи УН, чији један члан гласи да су резултати Другог светског рата непроменљиви.
Односи Русије и Јапана годинама су у сенци одсуства мировног споразума који две државе нису потписале након Другог светског рата. Јапан претендује на острва Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомај, позивајући се на билатерални Трактат о трговини и границама из 1855. године. Токио је враћање тих острва поставио као услов за закључивање мировног споразума са Руском Федерацијом. СССР и Јапан су 1956. године потписали заједничку декларацију. Совјетски Савез се надао да ће ова декларација окончати спор, али је Јапан сматрао да је документ само део решења проблема, не одустајући од претензија на сва острва. Каснији преговори нису ничим резултирали и мировни споразум након Другог светског рата никада није ни потписан.
Став Москве заснива се на томе да су Јужни Курили ушли у састав Совјетског Савеза након Другог светског рата и да руски суверенитет над њима, који има одговарајуће међународно-правно утемељење, није упитан.
