„Њујорк тајмс“, наиме, открива да је истрагу против Доналда Трампа ФБИ покренуо још пре скоро две године, након што је Трамп отпустио дотадашњег директора ФБИ Џејмса Комија. Контраобавештајна истрага треба да утврди да ли председник САД „ради у корист Русије, а против америчких интереса“ свесно или тако што је „ненамерно потпао под руски утицај“.
Хилари Клинтон због тога ликује — „Рекла сам вам да је марионета“, поручује на Твитеру — а „Вашингтон пост“, практично истовремено, појачава сумње у Трампа открићем да је амерички председник од својих најближих сарадника прикрио детаље састанака с председником Русије Владимиром Путином.
Све у свему, устврдиће Строб Талбот, некадашњи заменик Медлин Олбрајт, „био свестан или не, Трамп је интегрални део Путинове стратегије јачања ауторитарних режима и поткопавања демократија широм света“.
Или је пак амерички председник неоправдано оклеветан? И Ричард Никсон је са Леонидом Брежњевом својевремено разговарао без записника и у четири ока, као и Роналд Реган с Михаилом Горбачевом. А Трамп тврди и да је ФБИ истрагу покренуо „без разлога и без доказа“, пошто је отпустио „тоталног љигавца“ Џејмса Комија који је ухваћен у шпијунирању његове кампање а тек потом је то назвао истрагом.
Да ли је Доналд Трамп марионета у рукама Владимира Путина? Зашто је медијска кампања против њега појачана баш сада? И може ли, у оваквим околностима, да се испуни Трампово очекивање да Америка „поново оствари добре односе са Русијом“?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић и политиколог Александар Павић.
„Ове оптужбе Трампа прате још од председничке кампање, а досад нисмо видели ни један једини доказ за то“, подсећа Обрад Кесић. „Овде је пре свега реч о жељи политичког естаблишмента да се Трамп представи као марионета и руски агент, како би било оправдано све што је учињено у последње две године, а што се може окарактерисати као меки државни удар који траје још откако је Трамп положио председничку заклетву“.
„Русија је најзгоднија ’бабарога‘, она је само средство у борби естаблишмента, те мочваре, дубоке државе, против Трампа, зато што је он очигледно противник даљег империјалног понашања Америке“, оцењује Александар Павић. „Он не жели да Америка и даље изиграва светског полицајца и извози ’демократију‘ по свету. То је говорио и у предизборној кампањи, и то је још тада упалило црвену лампицу па су и почеле инсинуације око тога да је он руски агент. А сада се откриће ’Њујорк тајмса‘ о истрази ФБИ узима као доказ његове кривице. То је макартизам у најгорем облику. Америчка дубока држава постала је највећа претња и за сам амерички систем, али и за светски мир“.
У сенци пак свакодневних бомбастичних открића и оптужби, готово непримећене остају вести које сугеришу да се званични наратив о Трамповим руским везама из дана у дан све више круни.
Ових дана, тако, откривено је да су званичници ФБИ знали да је „Стилов досије“ био повезан с кампањом Хилари Клинтон, дакле политички пристрасан, а не резултат објективног истраживања — а на основу њега је и покренута истрага наводног дослуха Трампове кампање с Русијом, па и ова истрага Трампа коју сад открива „Њујорк тајмс“. „Вашингтон пост“, такође ових дана, признаје да „изгледа да ипак није постојала“ она тајна руска кампања утицаја на америчке гласаче преко интернета како би они гласали за Трампа, док је истовремено „Њујорк тајмс“ био принуђен да призна да бивши шеф Трампове кампање Пол Манафорт резултате испитивања јавног мњења у САД није достављао милијардеру Олегу Дерипаски — дакле Русији, што је било протумачено као крунски доказ постојања завере — већ појединим украјинским олигарсима…
„Нажалост“, указује Обрад Кесић, „кад год се једна експлозивна тврдња раскринка, одмах се појави нова“.
Управо је то случај и са најновијом међу (медијским) оптужбама, да је Трамп инструисао свог бившег адвоката Мајкла Коена да пред Конгресом лаже у вези с Трамповим пословањем у Русији. Ова тврдња добила је огроман публицитет, али се испоставило да је реч о још једној лажној вести, будући да је њену истинитост оповргао сам специјални тужилац Роберт Милер.
„Све ове тврдње“, напомиње Кесић, „пласирају исти извори“. „И томе, изгледа, нема краја, све у циљу да се Трамп спречи да искористи своја председничка овлашћења и одреди курс америчке спољне политике. На томе раде и демократе, али и републиканци из политичког естаблишмента, јер се плаше да би то довело до краја америчког утицаја у свету“.
Спутњикови саговорници верују да управо у томе и лежи основни разлог због кога је кампања оптужби против Доналда Трампа да је агент Русије и марионета Владимира Путина управо сада добила на интензитету.
„Један фактор је одлука о повлачењу америчке војске из Сирије, коју је спољнополитички естаблишмент дочекао на нож и представио као кључни аргумент у прилог тези да Доналд Трамп ради за Владимира Путина, коме помаже да консолидује своју позицију на Блиском истоку“, објашњава Обрад Кесић. „И друго, имамо спекулације да Трамп намерава да повуче радикалне потезе у вези с НАТО-ом, тако што би повукао Сједињене Државе из ове организације, што се тумачи као још један доказ Трампове издаје Америке у корист Русије“.
О томе пише „Њујорк тајмс“, који открива да је „у неколико наврата прошле године Трамп рекао да жели да се повуче из НАТО-а“, а то би било „равно његовом уништењу“. Наводно је Трамп својим сарадницима рекао да не види сврху у даљем постојању НАТО-а, што бивши главнокомандујући Северноатлантског пакта Џејмс Ставридис оцењује као „геополитичку грешку епских размера“ и „поклон века за Владимира Путина“.
„Трамп то заиста жели“, сматра Александар Павић. „Он је још у кампањи говорио да је НАТО застарела организација и да не разуме зашто Америка и даље треба да буде у њему, а поготово зашто треба да финансира одбрану подједнако богатих земаља“.
Имајући у виду какав је улог у питању — а улог је опстанак или одрицање од америчке империје — и Александар Павић и Обрад Кесић очекују да ће жестока унутрашња борба у САД бити настављена и у наредном периоду.
„Ово су кључни моменти. Политички естаблишмент реагује из беса и страха, и можемо да претпоставимо да све ово није и најгоре што можемо да очекујемо“, предвиђа Кесић.
А Трампово најјаче оружје, којим може да узврати ударац дубокој држави и да заиста спроведе промене које најављује, уверен је Павић, јесте подршка коју он има у својој гласачкој бази.
С том оценом сагласан је и Обрад Кесић, који указује да постоји баланс страха. „С једне стране, страх да ће Трамп успети да потпуно промени америчку спољну политику. С друге, страх да ће му његови гласачи остати верни, што његове противнике из Републиканске партије и спречава да се удруже с демократама како би га срушили с позиције председника. Уколико ту подршку базе он успе одржи, онда има шансе и да спроведе промене које би желео“.
И тек када (ако) се то догоди, доспећемо у прилику да проверимо колико је Трамп заиста искрен када, преко Твитера, усред ове кампање оптужби да је руски агент, понавља да је сарадња с Русијом добра ствар, а не лоша ствар: „У потпуности очекујем да ћемо једног дана поново имати добре односе са Русијом!“
