Упркос томе, подстакнути конкретним изјавама самог Путина, руског министра енергетике Александра Новака и првог човека „Гаспрома“ Алексеја Милера о градњи трасе „Турског тока“ кроз Србију, српски политичари и аналитичари реализацију тог пројекта оцењују као готову ствар. Генерални директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић је чак изнео и конкретне датуме — градња гасовода кроз Србију, дугог 403 километра, кренуће у периоду између 15. и 31. марта, а биће завршена до 15. децембра ове године, како би већ почетком јануара 2020. године могло да се крене са транзитом гаса.
О томе да ли је тај оптимизам по питању градње гасовода оправдан, о економском, али и геостратешком значају тог и других енергетских пројеката (проширење подземног складишта „Банатски Двор“ и ревитализација ХЕ „Ђердап 2“), као и о улози коју ће на привредни развој Србије имати договорене сарадње из сектора науке, образовања, инфраструктуре, иновација и дигиталне економије у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са др Стеваном Рапајићем, научним сарадником Института за међународну политику и привреду.
