Оружане снаге Венецуеле ухапсиле су групу војника који су покушали да устану против власти у Каракасу, саопштило је Министарство одбране те земље. Само 10 дана пошто је социјалиста Николас Мадуро почео свој други шестогодишњи мандат на челу Венецуеле, суочио се са покушајем удара.
„Мислим да је то само једна од епизода у драматичним збивањима која прате Венецуелу у последње време и на политичком и економском и сваком другом плану. Удар је покушала група војних лица коју је предводио један од наредника, који су ухапшени и осујећени“, каже за Спутњик дугогодишњи дописник из тог дела света Борислав Лалић.
Он не мисли да би најновије дешавање могло да произведе значајније последице, али Лалић то види као лош знак који наговештава да ће се земља и даље суочавати са драматичним потресима.
Саговорник Спутњика указује да земља живи у тешкој економској кризи изнутра, али и под међународним притисцима. Он напомиње да је Мадурова влада суочена са таласом изолационизма, како од стране Америке, тако и већине латиноамеричких земаља у којима је у последњих пар година дошло до заокрета, где на површину све више излазе десни режими.
„Најбољи пример је Бразил. Његов нови председник Жаир Болсонаро је недавно изјавио да ће предузети све што је у његовој моћи да се обори Мадуро, нови-стари председник Венецуеле. Он је у једном наступу прошлог месеца поменуо чак и могућност војне интервенције Бразила у Венецуели, што би било ван памети. Али он је толико загрижени десничар и савезник Америке, да помиње и такву могућност“, указује Лалић.
Према његовом мишљењу, на такво нешто Болсонара је охрабрила америчка политика према Венецуели. Он подсећа да је Доналд Трамп прошлог лета међу својим сарадницима помињао могућност да Мадура, настављача политике Уга Чавеза и такозваног социјализма за 21. век, Америка обори уз помоћ војне интервенције. И то је процурило из Беле куће. На те Трампове олако изговорене вруће речи реаговали су његови сарадници који су га упозорили да нико у Јужној Америци то не би подржао, па би Вашингтон на политичком плану доживео дебакл.
То, међутим, не значи аутоматски да ће се Мадуро извући. Он је на изборима на крају прошле године добио други мандат освојивши 67 одсто гласова, што опозиција и Америка не признају, па у Венецуели имамо ситуацију да је председник државе социјалиста, а Парламент је у рукама опозиције.
„Поред тих заврзлама, живот и Мадуру и Венецуели отежава економска криза. Привреда је у очајној ситуацији. У последње три године из Венецуеле је отишло око два милиона људи. Побегли су тражећи уточиште у суседним земљама, јер се инфлација мери милионима процената, несташица је хране, чак и бензина у земљи која је познати произвођач нафте“, напомиње Лалић и додаје да се иза тога крије талас, који подржавају САД, да се власт Мадура осујети и да он буде уклоњен.
На питање колико Мадуро може томе да се одупире, саговорник Спутњика каже да, гледајући резултате избора, он има двотрећинску већину. Због тога га је, како истиче, немогуће уклонити осим насилним путем, који је, ипак, проблематичан.
„Покушај насилног уклањања Мадура са политичке сцене изазвао би драматичне потресе у тој земљи која има око 30 милиона становника и тамо би дошло до стравичног грађанског рата са могућношћу евентуалних страних интервенција, видљивих или невидљивих“, указује добар познавалац прилика на латиноамеричком континенту.
Лалић зато верује да до тога не може доћи, јер Латинска Америка није оно што је некада била — континент пучистичких подухвата и војних диктатура. Данас, како подсећа, на том континенту нема ниједне диктатуре, а пучеви припадају прошлости.
„Не верујем да ће доћи до обарања Мадура, јер је он легално изабран на изборима. Не верујем да ће доћи до војне интервенције са стране, јер би то било лудачки потез који не може проћи ни у Латинској Америци, иако има све више десних режима“, мишљења је саговорник Спутњика.
Међутим, драма у Венецуели ће се наставити, јер је она и политичка и економска и међународна. Пред том државом је и даље дуг пут изласка из кризе, поготово економске, јер је земља готово уништена, закључује Лалић.
