Само из Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије, које имају најзначајнију миграцију у региону, у те две године у Немачку се доселио 211.791 грађанин.
Статистика коју је објавило Министарство унутрашњих послова Немачке показује и да су се у исто време из Немачке иселила 130.694 грађана те три земље, тако да разлика износи 81.097 људи.
Гледано по годинама, у 2016. години се из Србије у Немачку уселило 24.616 грађана Србије, а иселило 33.021, а годину дана касније уселило се 26.527 грађана Србије, а иселило 19.554.
Што се тиче БиХ, 2016. се у Немачку уселило 24.010 држављана Босне, а иселило 16.335, а 2017. уселило се 26.112 и иселило 12.088 босанских држављана.
Када је реч о Хрватској, током 2016. и 2017. године у Немачку се доселило 110.526 Хрвата — 2016. године 57.476 Хрвата, док се исте године из Немачке иселио 25.741 Хрват, а 2017. године у Немачку се доселило 53.050 Хрвата, док их се из Немачке иселило 23.955.
По усељавању у Немачку 2016. и 2017. године, Хрватска је укупно на петом месту, а листу земаља порекла усељеника предводе Румунија са 432.852 и Пољска са 316.275 усељеника, те Бугарска са 158.761 усељеником и Италија са 128.968 усељеника.
Што се 2017. тиче БиХ је имала 14.024 грађана више који су се уселили у Немачку од оних који су се иселили из те земље, а Србија 6.973, те Косово, које се посебно води у овом списку, 6.611, што указује на тренд раста броја усељавања у Немачку и смањење броја исељавања грађана тих земаља из Немачке.
Занимљив је и податак да је 2017. у Немачкој око 19,3 милиона грађана имало мигрантско порекло, што значи да је готово сваки четврти становник Немачке или био сам пореклом из иностранства или је један његов родитељ имао страно држављанство пре досељавања у ту земљу.
