Фактички, овим законом се Трамп оптужује за оно што он није ни учинио — да се наводно спрема да избаци Америку из НАТО-а и тиме, не само да подрије националну безбедност САД, већ и њених савезника, тврди политички аналитичар из Москве Владимир Шаповалов. Међутим, треба имати у виду да Конгрес не може формално да забрани Трампу да изађе из блока, али може да блокира финансирање тог циља, што је идентична тактика која је искоришћена и за време Барака Обаме, како му не би дозволили да затвори затвор у Гуантанаму.
Иако је јасно, истиче Шаповалов, да до иступања Америке из Алијансе неће доћи, основ за доношење оваквог закона ипак постоји, имајући у виду да се Доналд Трамп много пута до сада критички изјашњавао поводом архитектуре НАТО-а.
Поред тога, Трамп је већ повукао неколико радикалних потеза и „извео“ Америку из читавог низа међународних организација, због чега је и направљена ова паралела, сугерише.
Што се тиче финансијског аспекта, указује он, требало би се подсетити да су све чланице преузеле на себе обавезу да у буџет организације уплаћују суму у износу од два одсто свог бруто друштвеног производа, а то у овом тренутку чине само четири државе.
Отуда и критике Трампа на рачун савезника Америке, у смислу да се САД превише труде и улажу у систем колективне безбедности, док остале чланице Алијансе чине далеко мање, стога је и Трамп у више наврата говорио да НАТО не одговара у потпуности америчким интересима.
„Међутим, у контексту НАТО-а, одлука конгресмена је најпре елемент унутарполитичке борбе и покушај да се Трамп, колико год је то могуће, компромитује легитимним средствима. Важно је нагласити да се Трамп нити спрема, нити се спремао да Америку изведе из састава Алијансе, већ је деловање његове администрације усмерено не само на јачање војног буџета САД, већ и на јачање позиције НАТО-а као војне организације“, констатује Шаповалов.
И члан експертског савета одбора Војно-индустријског комплекса Русије Виктор Мураховски сагласан је да је одлука Конгреса само реакција на унутрашњу политичку борбу која букти у САД од његовог ступања на дужност председника.
У овоме нема никаквог реалног односа према политици НАТО-а и бесмислено је дискутовати о могућим променама доктрине или понашања Алијансе, уколико би се заиста и догодио излазак САД из ове структуре.
„Ништа се ту неће и не би променило, САД ће бити доминантна држава и апсолутно ће стајати иза крупних одлука. На ову тему можемо ставити тачку“, закључује Мураховски.
Подсетимо, Представнички дом америчког Конгреса усвојио је закон о подршци НАТО-у, који брани председнику Доналду Трампу да изађе из Алијансе ако се он одлучи на тај корак. За закон су гласала 357 конгресмена, док су против била 22.
Закон уједно и позива чланице НАТО-а да у буџет Алијансе уплаћују обећаних два одсто свог БДП-а, о чему стално говори и Трамп, али и одобрава даље финансирање такозване „европске иницијативе обуздавања“, која је усмерена против Русије.
