Хашим Тачи, председник такозване државе Косово, подржао је иницијативу председника општине Jужна Митровица Агима Бахтирија за уједињење северне и јужне Митровице, наглашавајући да је тај процес незаустављив.
Комплетно приштинско руководство у почетку је било против ове идеје, с обзиром да је Митровица подељена на српски и албански део града по Ахтисаријевом плану, али је Тачи очигледно променио мишљење.
Да ли је за то добио зелено светло споља или је ово самостални покушај да Албанци „заокруже север пре потписивања било каквог споразума“?
Саговорници Спутњика, Стефан Сурлић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, и професор др Душан Челић са Универзитета у Приштини, сагласни су да је ово нови притисак на Србе и Београд, којим Приштина шаље јасну поруку.
Оба саговорника су уверена да се иза свега крије велика опасност, а једино у чему се њихова мишљења разликују су у томе да ли је ово самостални потез Приштине или не. Док Сурлић верује да је ово чин међусобног надметања ондашњих политичара у покушају да докажу ко је већи патриота, дотле др Челић у овоме види координирану акцију приштинског руководства уз подршку Америке.
Сурлић сматра да је на сцени „доказивање патриотизма које се мери тиме ко ће умањити више права српској заједници и ко ће бити предводник у евентуалном наставку преговора са Београдом“. У исто време, он „чита“ и поруку коју је Тачи послао Београду.
„Ово је јасна порука и додатни притисак пред неки замишљени финални споразум са Београдом, где ће ставити до знања да нема преговора о Митровици, Газиводама и уопште о будућем статусу севера Косова. И да Косово, као ’независна‘ држава има право да ради на тој територији шта год жели, па макар то било и у супротности са интересима Срба“, уверен је Сурлић.
Челић додаје да је Приштина отишла и корак даље отворено непоштујући такозвани Ахтисаријев план, који је део њиховог система, као ни споразуме постигнуте у Бриселу. Наш саговорник верује да је Приштина доказала да се политички улози подижу, с тим што сматра да је Тачијев поступак много екстремнији од такси уведених Србији од стране Рамуша Харадинаја.
„Бојим се да је ова последња Тачијева иницијатива изузетно озбиљна, јер ’уједињење‘ етнички подељеног града представља ратни циљ иако можда то звучи екстремно. Дакле, ако сам у праву, то значи да се ’уједињење‘ не може догодити без проливања крви“, истиче др Челић.
По његовим речима, ова акција Приштине води до максималног усијања атмосфере, што би могло озбиљно да ескалира.
Сурлић подсећа да је Тачи ову идеју подржао после петиције коју је спроведена само у јужном, албанском делу Митровице. Када се узме у обзир несразмерност јужног и северног дела града, уједињење би значило само једно — маргинализацију српске заједнице и умањивање права која су им загарантована чак и непризнатим Ахтисаријевим планом и косовским законима.
Посебно је опасно, истиче Сурлић, када се све стави у контекст блиске прошлости, јер Митровица је једини већи град у коме Срби и даље живе на Косову. Сва места у којима су Срби живели, сада су етнички чиста — албанска: Приштина, Призрен, Урошевац…
Другим речима, ако није постојала спремност за изградњу мултиетничких средина у овим градовима, Сурлић сумња да би и у замишљеној уједињеној Митровици било другачије.
