Легањоа је подсетио на то да је председник Николас Мадуро већ одавно говорио о подривању и борио се против тога све до избацивања америчких дипломата из Каракаса.
„Ову одлуку је очигледно донео веома тешко. Чак и у најтежим моментима, Уго Чавез није у потпуности прекидао дипломатске односе“, каже наш саговорник.
Мадуро је дао 72 сата америчким дипломатама да напусте земљу, али су они без обзира на захтев још увек на територији Венецуеле. Према одлуци администрације Доналда Трампа, овлашћена лица би требало да реагују само на одлуке Хуана Гваида, кога они сматрају привременим председником државе.
„То што се дешава је веома озбиљно, јер лишава обе стране могућности да дође до дијалога, и што је још лошије, маскира се омладином у облику венецуеланске опозиције, која је изашла на улице да протестује“, рекао је аналитичар, истакавши да то што се данас дешава у Венецуели није легитимно.
Легањоа је подсетио да је још у априлу 2018. године на 8. самиту Америке у Лими, потпредседник САД Мајк Пенс предложио финансирање оних латиноамеричких држава које прихвате грађане, избегле или избачене из Венецуеле.
„САД су их искористиле како би целом свету раструбиле да постоји политичка криза у тој држави, а Венецуела је имала обавезу да одговори. Током последњих недеља и месеци, грађани Венецуеле се сви више враћају у своју земљу“, наводи стручњак.
Али, Трампова администрација је наставила да потпирује ватру и 23. јануара је, осим подстрекивања различитих акција уперених против Мадура, као и протестне шетње, још признала и Хуана Гваида као председника Венецуеле.
„Самопроглашење Гваида је неуставно. Устав Венецуеле врло прецизно каже да заклетву председник може да положи само пред Народном скупштином или Врховним судом, без обзира на околности“, каже наш саговорник.
Према мишљењу експерта, „исти сценарио“ коришћен је током спорне промене власти и војне интервенције у Либији 2011. године, такође са учешћем америчке војске.
Легањоа сматра да су друштвене мреже најједноставнији канал за ширење лажних вести.
„Својевремено је одржан исти такав или још бројнији митинг, односно марш чависта — присталица садашње, легитимно изабране власти, међутим, о њему медији нису писали. Ништа се не говори о људима који вредно раде и покушавају да живе нови живот“, констатује аналитичар.
Легањоа апелује да се запитамо колико дуго ће САД држати Мадура у дилеми да ли да стави сав улог на поље мира или на поље револуције. Засад је јасно да Мадуро бира мир.
