Већ недељу дана САД и представници побуњеника воде разговоре у Дохи и све су ближи споразуму о плану повлачења америчких трупа из Авганистана.
Заузврат, побуњеничка група уверава да ниједној међународној терористичкој групи неће бити дозвољено да користи авганистанско тло за претњу Америци, нити било којој другој земљи у будућности.
„Другим речима, спречиће претварање Авганистана у базу за деловање терористичких организација, укључујући Ал Каиду и ДАЕШ. Ако талибани то ураде, то ће сигурно бити добар корак напред. Међутим, друга ствар је што би закључивање таквог споразума заправо означио капитулацију САД пред талибанима, а то би нанело прилично озбиљну штету имиџу и Америке и НАТО-а. Наиме, закључивање споразума под таквим условима, после чега следи неизбежна предаја власти талибанима у Авганистану, значило би да је осамнаестогодишњи рат који је започела коалиција под вођством САД у Авганистану, заправо изгубљен. САД нису могле војним средствима да остваре своје циљеве, и заправо су морале да чине уступке покрету против кога су ратовали све ово време“, рекао је за Спутњик руски експерт Никита Мендкович.
Западни медији наводе да би план о повлачењу америчке војске предвиђао да талибани надзиру прекид ватре. Међутим, и повлачење, и прекид ватре били би „ограничени и условљени“. Извори, међутим, не искључују могућност да амерички председник Доналд Трамп најави коначни споразум са талибанима у свом говору о стању нације, када влада почне да ради.
„Њујорк тајмс“ је раније писао да ће Трамп повући из Авганистана половину америчког контингента, док британски медији говоре о спремности Беле куће да повуче читав контингент. Према писању британског „Тајмса“ у замену за напуштање земље, Вашингтон је затражио од талибана да америчке војне базе остану у земљи, како би „обуздао“ друге регионалне играче, укључујући Русију и Кину.
Међутим, Мендкович сматра да ће у случају повлачења војске из Авганистана Сједињене Државе највероватније остати и без својих ваздухопловних база у региону, које су коришћене као елемент притиска на Иран, Русију и Кину.
„Ако се постигне споразум, бар неки од тих објеката ће морати бити повучени или смањени, што ће озбиљно смањити амерички војни потенцијал у региону, али ће, с друге стране, осигурати границе Русије и Кине од могућих америчких напада у случају сукоба. С друге стране, неопходно је некако решити и нова питања са талибанима, са кријумчарењем наркотика и искористити неки утицај на нову авганистанску владу. Али, то је ствар будућности. У сваком случају, закључење таквог споразума би само по себи био веома добар сигнал. Рат траје предуго и време је да се заврши, на овај или онај начин“, каже Мендкович.
Одговарајући на питање какве гаранције талибани могу дати САД, Мендкович каже да ће за спровођење таквих договора бити неопходне редовне провере на територији Авганистана, како уз помоћ летова извиђачких авиона, уз закључење Споразума о отвореном небу, тако и уз посете неких страних дипломата.
„Штавише, овде је такође могуће и питање повратка московском формату са учешћем других држава, које би могле да наступе као гаранти и контролори закљученог споразума, јер је мало вероватно да ће талибани пристати на дугорочно присуство било каквих америчких инспектора. Ако ситуацију буду надзирале групе, на пример, из Русије, Кине и Индије, став према њима може бити потпуно другачији, а то може постати озбиљна основа за дијалог о мониторингу“, сматра Мендкович.
Војна мисија САД у Авганистану траје скоро две деценије и постала је најдужа мисија у америчкој историји. Америчке снаге су ушле у Авганистан 7. октобра 2001. године као одговор на терористичке нападе од 11. септембра у Њујорку и Вашингтону.
Амерички експерти наводе да ће повлачење америчке војске из Авганистана ослабити владу у Кабулу, ојачати талибане и довести до погоршања ситуације.
Поред 14 хиљада америчких војника, у Авганистану се налази и још девет хиљада војника из других земаља-чланица НАТО-а. Немачки војници се баве обуком владиних снага на северу земље, италијански на западу, а турски — у Кабулу. Већина земаља НАТО-а послала је војску у Афганистан из солидарности са САД, и стога ће, највероватније, повући свој контингент после Америке. Повлачење војних инструктора НАТО-а из Афганистана лишиће владину војску професионалне обуке, тврде амерички експерти.
Повлачење америчких војника из Авганистана ће довести и до смањења финансијске помоћи влади у Кабулу, уверени су аналитичари РАНД-а. Према њиховим речима, након повлачења трупа, стратешки значај Авганистана у очима САД ће се смањити, тако да ће слање велике помоћи изгубити смисао. Само током 2017. године, САД су потрошиле око 50 милијарди долара на војне и цивилне програме у Авганистану.
Међутим, остаје питање да ћи ће САД заиста тако лако напустити Авганистан и да ли ће, ако се то догоди, Вашингтон повећати притисак и своје присуство у суседним земљама.
„У принципу, такви покушаји од стране Вашингтона су потпуно могући, посебно ако се зна да они већ неколико година покушавају да своје војне објекте врате на територију постсовјетске Централне Азије. Али, ја мислим да је мало вероватно да ће у томе бити успешни, јер сви у региону виде да је присуство америчких војних објеката у Авганистану донело дуг рат у тој земљи, грађански сукоб који траје скоро 18 година. И тешко да неко жели да то окуси и на својој кожи. Актуелна ситуација и тај споразум са талибанима, показује да НАТО и САД нису у стању да одржавају ред у региону. Уместо тога, они могу користити хаос да би оправдали присуство својих војних објеката и ништа више од тога“, закључио је Мендкович.
Према подацима РАНД-а, новац страних донатора чини 50 одсто буџета Авганистана и покрива 90 одсто полицијских и војних трошкова земље. То би значило да би у случају престанка америчке подршке, влада председника Мохамеда Ашрафа Ганија бити ослабљена.
Амерички државни секретар Мајк Помпео је потврдио да су „САД озбиљно посвећене постизању мира, спречавању ситуације у којој би Авганистан поново постао поприште међународног тероризма, као и враћању оружаних снага кући“.
