Уместо тога, дилери су постали довитљивији и прешли су на трговину кокаином и хероином. Експерти Албанију описују као „европску Колумбију“ наводећи да су нарко-кланови повезани са полицајцима и политичарима.
Раније се кокаин у вредности од неколико милиона долара, који је долазио до Албаније, сакривао у малим пукотинама или скривеним деловима рибарских бродова. Трговци дрогом данас су напредовали. Користе развијене и успостављене мреже како би пребацили терет и дистрибуирали кокаин из Латинске Америке и хероин из централне Азије, преко Италије до остатка Европе.
Албански кланови се сврставају међу највеће трговце кокаином, хероином и канабисом у свету, пише „Индипендент“. Често су европски и амерички званичници описивали Албанију као највећег добављача канабиса за ЕУ, а у врху је и када је реч о кокаину и хероину.
На основу вредности заплена дроге, неки процењују да само посао са марихуаном вреди три или четири милијарде долара годишње. Јадранско море сада представља главни пут за трговце дрогом, рекао је Џемал Гјункши, представник опозиције у албанском парламенту и бивши војни официр.
Није свеједно ни припадницима обалске страже. Саговорници Индипендента, који нису желели да буду именовани, кажу да морају стално да буду опрезни. Трговци дрогом су често наоружани пушкама, иако их још нису користили против њих.
Понекад се дешавају велике заплене. Прошлог јануара, обласка стража у сарадњи са „Фронтексом“ запленила је тону и по канабиса испод трапа једног брода. Претходних месеци откривене су хиљаде килограма кокаина сакривеног у бананама које су долазиле из Колумбије.
Ипак, чешћи су случајеви када се дрога прокријумчари. Албански званичници сматрају да успеју да пресретну само око десет одсто испорука дроге у земљу и из земље. Неке западне дипломате кажу да је ипак реч о пет одсто, као и да кријумчари подмићују лучке власти све од Ротердама до Измира.
„Софистициране групе кријумчара су постале толико моћне да имају мреже по целом свету“, рекао је истраживач из Тиране Алфонк Рака.
Према његовим речима, прилично је јасно да те групе уживају одређени степен политичке и полицијске заштите и подршке.
Центар шверца дроге у Европи
За само неколико година, кажу дипломате и званичници, Албанија је постала центар шверца дроге у Европи. Многи се плаше да је уплетена политичка елита.
„То је европска Колумбија. То је главни произвођач и дистрибутер дроге у Европи. То је нарко-држава и они би изгубили много новца ако би решили тај проблем да би ушли у ЕУ“, рекао је један западни дипломата.
Трговина дрогом је заступљена у највећим албанским градовима, укључујући и Тирану и лучке градове.
Као пример тога, наводи се да је на папиру Албанија једна од најсиромашнијих земаља у Европи. Међутим, албански градови доживљавају велики грађевински бум јер ничу пословни и стамбени простори, тржни центри и модерни аутлет центри. Млади „опасни момци“ возе се градовима у најновијим аутомобилима слушајући албански и амерички реп. Питање је одакле новац за све то.
Ипак, постоји и друга страна медаље. Током прошле године, 23 особе које се доводе у везу са трговином дрогом нестале су, а истраживачки новинар Артан Хоча сматра да је реч о ривалству између албанских нарко-кланова.
Нарастајуће насиље је такође отерало и неке кријумчаре из посла. Прошлог лета, Газменд Меркај је открио бомбу испод свог аутомобила. Када је схватио да су покушали да га убију, предао се полицији да би се заштитио сукоба са својим ривалима.
Ипак, у затвору га је замало убио ножем други затвореник који је наводно ангажован да то учини. Сада се Меркај налази у затворској болници у Тирани, далеко од других затвореника и могуће је да он представља инсајдера тужиоцима.
Али Едисон Харизај, познат по надимку Ил Падрино, није имао толико среће. Седмог новембра прошле године убијен је у пуцњави на путу. Имао је 39 година.
Трговина дрогом и успон криминала
Албанија је постала центар трговине дрогом касних деведесетих година. То се поклапа и са периодом успона организованог криминала.
У последњих неколико година, Албанија је уложила велики напор да сузбије трговину канабисом. Организоване су рације у неколико градова као што је Лазарат.
Између 2011. и 2016. године, Албанија је уништила два и по милиона биљака марихуане и 5.200 поља.
Али као што је спаљивање поља канабиса у Мексику натерало картеле да се окрену профитабилнијем послу са херионим и кокаином, и албански кријумчари су прешли на тај ниво. Албанију су претворили у транзитну земљу.
Хероин се кријумчари у Албанију кроз пошиљке обуће и одеће из Турске, а кокаин долази бродовима којима се транспортују банане и палмино уље из Колумбије.
Такође се користи и ваздушни транспорт, а неки званичници процењују да дневно пређе између пет и десет малих авиона преко Јадранског мора користећи тајне путање.
Полиција је 2017. године покренула акцију током које су приведени званичници из разних министарстава и обавештајних служби. Идентификована је 41 мрежа која се бави трговином наркотицима. Међу њима је и банда Бајри, која се ширила и по Холандији, Белгији и Шпанији.
Прошле године је од кријумчара заплењено 34 милиона долара.
Кријумчари албанског порекла у Италији оптужили су бившег министра унутрашњих послова Албаније Саимира Тахирија да је умешан у послове са наркотицима, након чега је реаговало и тужилаштво. Међутим, на изненађење многих, премијер Еди Рама је подржао Тахирија.
Иако влада то негира, експерти кажу да су кријумчари у вези да политичарима и центрима моћи. Како би се доказала теорија о њиховој повезаности наводи се пример радара „Локид Мартина“, који су постављени дуж албанске обале и који би требало да открију свако пловило дуже од 3,5 метара. Међутим, у пракси, пролазили су бродови натоварени наркотицима дужи од 15 метара.
Изгледа да је посао са дрогом привлачан младим људима који имају мало могућности у земљи која има БДП по глави становника као и Куба.
