Хрватски народни сабор који окупља све хрватске странке у Босни и Херцеговини донео је Резолуцију у којој Босну и Херцеговину назива „неоствареном државом“ и тражи измену Дејтонског споразума. Они су оценили да је тренутно уставно, институционално и политичко стање у потпуности неприхватљиво за Хрвате у БиХ, као и да је дејтонска БиХ у дубокој уставној, институционалној и политичкој кризи.
Хрватски национални сабор је затражио „европеизацију Дејтона“, односно, као су навели, „бриселску надоградњу“, уз образложење да су унитаристички и сепаратистички циљеви и интереси неспојиви са темељима Дејтона.
„Стога би у тим циљевима требало тражити главне узроке нефункционалности и нестабилности дејтонске БиХ. А решење акутних и хроничних криза требало би тражити кроз повратак Дејтону и његовом темељном начелу конститутивности и међусобне једнакоправности конститутивних народа“, пише у овој Резолуцији.
Хрвати се у свом документу наслањају на две Резолуције Европског парламента из 2014. и 2017. године, које подразумевају нову и рационалнију административно-територијалну организацију земље, како би се на једнак начин уважила сва три конститутивна народа, доследном применом начела из преамбуле Дејтонског устава о конститутивности народа. Сврха тих промена састоји се у усклађивању уставних одредби и законских норми са начелом Устава БиХ и начелом конститутивности и међусобне једнакоправности три конститутивна народа Бошњака, Хрвата и Срба.
Колико је ова Резолуција битна и који је њен циљ?
Анђелко Козомара подсећа да ово није први пут да хрватски национални корпус покушава да добије свој ентитет, како им је то давних деведесетих и обећано Вашингтонским споразумом. Наш саговорник каже да због непримењивања изборног закона у БиХ, Хрвати остају без могућности да сами изаберу свог представника у Председништву БиХ, дакле гласовима искључиво Хрвата. Већ да је могућа манипулација, као што је било на недавно одржаним општим изборима у БиХ.
„Заправо, хрватски члан Председништва изабран је бошњачким гласовима, а не гласовима хрватске заједнице. У том смислу, Хрвати имају право што траже да се поштују неке одредбе“, објашњава наш саговорник.
С друге стране, он подсећа да било каква измена Дејтона захтева сагласност све три стране, због чега мало верује да је тако нешто могуће. Међутим, иако не спори да Хрвати имају право на свој став, он напомиње да би трећи ентитет, који би био Хрватски, био по узору на Републику Српску. И не само то.
„Пуно се греши када се каже да, с обзиром да су Хрвати и Бошњаци у једном, федералном делу, то не дотиче РС. Напротив, оснивање трећег ентитета би захватило и границе Републике Српске, јер је добар део територије, који је некада предвиђао стварање хрватског ентитета, такозвану Херцег—Босну, у садашњим границама РС. А свака промена граница је ризична. Посебно у случају РС“, истиче наш саговорник.
По његовом мишљењу, ова Резолуција неће наићи на неки одјек у самој Босни и Херцеговини, осим ако не добије за тако нешто подршку ван граница земље. Другим речима, не мисли да ће имати тежину као што се то десило са захтевом странке Бакира Изетбеговића, да Република Српска промени име. Козомара не сматра ни да ова два случаја имају неке сличности, али не бежи од тезе да је ово могући почетак хрватско-хрватских тензија у БиХ.
Иначе, у истој Резолуцији је најављено и оснивање јавног РТВ сервиса, који ће емитовати програм на хрватском језику и са програмским садржајем који „објективно и афирмативно конотирају и репродукују друштвени, национални и културни идентитет Хрвата у БиХ“.
„Хрватски национални сабор БиХ ће у сарадњи с хрватским организацијама у иностранству ући у процес формирања тела које ће окупити све представнике Хрвата из БиХ у дијаспори, који ће помоћи развоју хрватских крајева у БиХ и повратку Хрвата из дијаспоре. Заједнички циљ свих наведених мера и активности јесте подизање квалитете живота и рада у БиХ, успоравање и заустављање процеса исељавања, те демографска обнова хрватскога народа“, истиче се у опширној Резолуцији ХНС.
Драган Човић је поново изабран за председника Хрватског народног сабора (ХНС) БиХ, на чијем је челу осам година. У обраћању јавности позвао је на договор са бошњачким и српским народом о реформама потребним да би се остварила равноправност сва три народа и тако се осигурао пут земље у ЕУ и НАТО.
На ову Резолуцију најбурније је реаговао хрватски члан Председништва БиХ Жељко Комшић.
