Jедна од главних тачака овог плана подразумева спровођење избора на територији Донбаса, додуше искључиво под контролом УН, уз примену војних и полицијских компоненти. Међутим, да би тај план уопште и заживео, неопходно је да га првенствено одобре сви учесници Нормандијске четворке — Русија, Украјина, Француска и Немачка, тачније земље потписнице Минског споразума из 2015. године.
Иако је тај документ још само план који је недавно представио специјални представник ОЕБС-а у контакт-групи Мартин Сајдик, власти Донбаса, а пре свега Доњецке Народне Републике, већ су га одбациле, наводећи да представља директно поткопавање реализације Минског споразума, у коме је утврђен, како наводе, једини безалтернативни план мирног решавања конфликта.
Члан Савета за међународне односе у оквиру администрације руског председника Богдан Беспаљко сматра да је оправдано зашто се Донбас побунио на овај предлог, јер се, како објашњава, тамошње власти оријентишу на минимум онога што је предвиђено Минским споразумом — слобода за грађане Донбаса и региона у целини, његова самосталност, као и амнестија учесника свих оружаних формација.
„Овај нови понуђени план заправо подразумева постепени прелазак Донбаса у састав Украјине, политичке и етничке чистке, спровођење оштре украјинизације, гушење било какве слободе мишљења, или пак неког другачијег става или противљења и то без било какве амнестије и слободе за становнике Донбаса“, тврди он.
И заменик директора Националног института за развој савремене идеологије Игор Шатров сагласан је са таквом тезом, јер овај план ОЕБС-а, како оцењује, може да се упореди са „рђом“ која постепено урушава мировни процес у Донбасу, који се, како каже, упркос свему спроводи.
Шатров оцењује да тренутно између Кијева и Донбаса постоји одређени статус кво, те нема активних борбених дејстава. Међутим, како оцењује, мало фали да се нешто догоди и да се тај крхки статус кво наруши и да све крене по злу.
„То је оно што је опасно — уместо да се настави овај споровозни процес који, ако ништа друго, доноси примирје и наду да ће Мински споразум бити имплементиран, ОЕБС предлаже да све стране забораве све о чему су се договориле у Минску и да се сад на потпуно новим условима прихвати тај план. То у најмању руку није конструктивно“, сугерише.
Међутим, Беспаљко указује да за Донбас сада постоји неколико различитих сценарија, а први је да настави да постоји у облику у каквом је постојао до сада — као непризната република. У најбољем случају, то би била република која би била де факто повезана са Русијом, која се интензивно економски развија и која би са Русијом имала такве односе да може.
Један од сценарија је и да Русија призна Доњецку и Луганску републику као независне државе и да успостави са њима, у оквиру међународних односа, читав низ споразума, па у том смислу и одбрамбено-безбедносни — то би била отворена подршка овим републикама, што би довело до побољшавања животног стандарда у њима. Трећа варијанта би била припајање ових територија, као што је то био случај са Кримом, додаје.
Упитан може ли се у наредном периоду очекивати неки помак у решавању кризе на југоистоку Украјине, упркос свим несугласицама између украјинских власти и Донбаса, Беспаљко каже да је то ипак могуће, али да не треба искључити могућност да се криза у оваквом нејасном облику настави и даље.
„Помак може бити испровоциран и изненадним, али јаким украјинским притиском на Русију, или након неочекиване промене курса после председничких избора у Украјини. Такође, нека друга геополитичка ситуација могла би утицати на след догађаја“, оцењује.
По овом питању огласило се и руско Министарство иностраних послова, које је такође оценило да је план у супротности са Минским споразумом, те да би размештање заједничке мисије УН и ОЕБС-а резултирало стварањем међународне контроле над југоистоком Украјине, укључујући и формирање војно-цивилне администрације са циљем свргавања актуелних власти.
Реч је, додаје се, о старом концепту који је својевремено предложио специјални представник САД за Украјину Курт Волкер, а који подразумева увођење контроле над Донбасом, размештање миротвораца и полиције, као и преузимање контроле над границама.
Огласио се и Кијев, а заменик министра за привремено окупиране територије Украјине Георгиј Тука тим поводом рекао је да је план ОЕБС-а у начелу прихватљив, али да није довољно прецизан, јер власти у Кијеву „имају доста искуства са самопгролашеним републикама на југоистоку земље“. „Ђаво се крије у ситницама“, прокоментарисао је он и додао да би ОЕБС требало детаљније да представи свој план како би све стране тачно знале шта тај план заправо доноси.
