Судећи по пресуди Европског суда за људска права, усташама у Хрватској је, изгледа, одзвонило.
Шимунић је 19. децембра 2013. године, након фудбалске утакмице Хрватске и Исланда, узвикивао: „За дом!“, на шта му је публика узвраћала: „Спремни!“. Због вишка „домољубља“, Шимунића је казнила и ФИФА, због чега је изостао из „момчади“ на Светском првенству у Бразилу 2014. године.
Пресудом суда је утврђено да „За дом — спремни“ није „стари хрватски поздрав“, како ревизионисти „повијести“ често истичу, већ да је реч о усташком, нацистичком поздраву.
Историчар Предраг Марковић подсећа да је ово већ други такав догађај, а први је био кад су аустријске власти забраниле усташку иконографију у Блајбургу.
Пресуда Суда у Стразбуру је доказ да је коначно Европа стала у одбрану својих вредности, јер је један од темеља ЕУ антифашизам, каже за Спутњик Марковић и додаје да ће имати утицаја на Хрватску у том смислу да ће тешко бити убудуће званично подржавати фашистички поздрав, јер ипак је Хрватска чланица ЕУ.
„На некој маргини ће остати то усташко лудовање, али је битно да се оно смањи кад су у питању председница Републике или премијер. Хрватска председница је жена која се школовала у Америци, а није имала за јогурт. Значи, принципијелност јој није јача страна, него она је кокетирала са тим усташким делом своје јавности уз, истовремено, жељу за припадношћу ЕУ. Просто, те две ствари су неспојиве“, каже Марковић.
Коментаришући један од навода Шимунића из жалбе да га је Хрватска дискриминисала, јер „за разлику од њега, многи други нису кажњени због узвикивања тог поздрава“, Марковић каже да му је тај аргумент глуп.
„Њега су ухватили. То је исто као да кажете много се краде, а само мене су ухватили. Утакмице се преносе и његова егзалтација усташким поздравом има много већи утицај него Томпсонов концерт, или нека друга приредба која нема међународну медијску покривеност“, каже Марковић.
Кад је реч о утицају пресуде на научну заједницу у Хрватској, Марковић каже да она нема никакав проблем, јер нико из званичне академске заједнице није склон рехабилитацији усташтва. Томе су склони некакви публицисти, неки „мрачни полусвет интернет форума и параисториографије“.
Историчар др Златко Хасанбеговић, бивши министар културе у хрватској Влади, према Марковићу, просто мора да се докаже да је Хрват и зато има ту повећану ревност у заступању проусташких ставова.
На питање да ли ће после пресуде судови у Хрватској жешће санкционисати проусташке испаде, саговорник Спутњика каже да то није битно, већ је битно да ће од сада то „усташко лудовање бити међународни проблем Хрватске“.
„То је врло лоше за имиџ Хрватске, а како ће они то интерно решити — то је њихова ствар“, закључио је Марковић.
