Неколико месеци после избора, БиХ још чека на формирање Већа министара. Српски представник Зоран Тегелтија још није изабран, пошто се његово именовање условљава усвајањем годишњег националног програма за НАТО.
Кецмановић нам каже да су узајамне блокаде хронично стање у БиХ.
„Рекао би човек, тамо је вечито неки џумбус, али када одете, видите да ствари нормално функционишу, посебно када је реч о Републици Српској“, рекао је Кецмановић и указао да је Српска у унутрашњој подели релативно национално хомогена, а да проблеми настају у Федерацији.
Он напомиње да се то се могло очекивати, јер су несугласице дуго камуфлиране разним манипулацијама са стране.
Кецмановић верује да ће Тегелтија бити изабран, пошто се све на крају у БиХ реши и истиче да би се и сада завршило на време, да се није покренуло усвајање МАП-а. Додаје да покушава да се затвори круг око БиХ, али да то није могуће.
„Постоји навика да се томе не може супротставити, посебно на примерима Црне Горе и Македоније“, каже Кецмановић.
Он објашњава да су Црногорци највећи русофили на свету, а што се тиче Македоније, каже да су се они овек прилагођавали и правили уступке, наспрам албанске мањине.
Каже да су Македонци својом кооперативношћу довели до ситуације да је могуће ово што се десило, да уђу у НАТО.
„Ако прихватите улогу да јачи може да тлачи, онда улазите у простор у којем нема краја попуштању. Српска у тој ситуацији пружа одлучан отпор користећи дипломатска средства, тражећи упориште и подршку на другој страни“, рекао је Кецмановић.
Подсећа да је Запад увео санкције Додику и да не може после тога очекивати да ће он заступати њихове идеје.
На питање да ли постоји било који формално правни начин на који би БиХ ушла у НАТО, ако то не одобри РС, Кецмановић каже:
„Сем да окупирају Српску, не знам како на други начин могу да постигну да Српска добровољно уђе у НАТО“, рекао је Кецмановић.
