Поларни вортекс, чија снага зависи од величине разлика у температурама на половима и на екватору, обично ојача зими, а ослаби лети, јер су зими разлике веће, а лети слабије. Но с климатским променама, Северни се пол убрзано загрева, брже од остатка света, пише Би-Би-Си.
Овакво убрзано загревање Северног пола доводи до смањења разлике у температурама између поларних и тропских крајева, а тиме и до смањења разлике у притисцима. Због тог слабљења слаби и поларни вртлог који функционише као својеврсни зид који спречава продоре хладног ваздуха на југ. Он све чешће и све више кривуда, а повремено долази и до његовог распадања, углавном на два дела.
Овакве распаде обично наговести нагли пораст температура у стратосфери изнад Северног пола на висинама између 20 и 30 километара. Након распада један део вртлога и ледених маса арктичког ваздуха обично путује према Канади и САД (што се догађа сада), а други према Евроазији.
Шта је тачно поларни вортекс и о каквом се то природном механизму ради, објаснио је и британски метеоролог Томас Шафернекер, пренео је Танјуг.
„Поларни вортекс заправо се налази изнад Северног пола, но понекад пролази кроз одређене промене и може притом утицати на подручје које је ближе тлу, где ми живимо. Управо се то збива над Северном Америком. Није поларни вортекс тај који је хладан, он се налази 50 километара изнад нас, него је хладније подручје које је ближе тлу“, објаснио је метеоролог.
Амерички Национални хидрометеоролошки завод последњих дана упозорава грађане на могуће промрзлине, тј. локална оштећења коже након само десет минута боравка на изузетно ниским температурама, а стотине школа, факултета и универзитета затворено је у подручјима највише погођеним екстремним хладноћама, пише Индекс.
